Istorija ovog deserta od kog polazi voda na usta nažalost nije bila mnogo beležena. Postoje neki recepti i dokumenti, ali činjenica je da se njeno pravo poreklo ne zna. Mnogi narodi je smatraju za svoju tradicionalnu poslasticu, poput naroda sa Balkana, Bliskog i Srednjeg Istoka. Recepti se razlikuju po sitnicama i načinima pripreme od mesta do mesta, ali srž ovog slatkiša je ista – smesa od samlevenih oraha i slatkog sirupa daje onaj ukus koji svi dobro znamo.
U nastavku saznajte nešto više o kraljici među slatkišima – baklavi!
Poreklo baklave
Postoje razne nesuglasice oko nastanka naziva. Jedni veruju da je reč baklava nastala od mongolske reči bayla što bi se moglo prevesti kao zavezati, pričvrstiti. Drugi smatraju da ova reč ima jermensko poreklo od reči bakh što znači post i halvah (alva) što znači slatko.
Prema nekim izvorima veruje se da su prvu baklavu napravili drevni Asirci u 8. veku p.n.e. Koristili su beskvasni hleb koji su punili seckanim orasima i prelivali medom, a zatim pekli.
Ono što se sa sigurnošću zna jeste da je baklava usavršena kao desert u Otomanskoj imperiji tokom 15. veka nakon osvajanja Konstantinopolja. Zapisi o pripremanju ove poslastice nađeni su u kuhinjama Topkapi palate. U to doba bila je rezervisana samo za vladare i visoke nameštenike. Smatrana je za luksuz u kom su retki mogli da uživaju.
Kako narod nije često mogao sebi da priušti ovu poslasticu, baklava je bila pripemana samo za posebne događaje, poput verskih praznika i venčanja.
Sto ljudi, sto ćudi, sto baklava
Kako se ovaj slatkiš proširio, tako su razni narodi menjali i dopunjavali recept prema svom ukusu. Počevši od različitog načina sečenja od trouglića preko oblika dijamanta do duguljastih parčića, okrenuli su se i obogaćivanju recepta različitim sastojcima. Tako u Jermeniji dodaju cimet i karanfilić, dok u Libanu vole ružinu vodicu.
Grčki trgovci i moreplovci su doneli baklavu u svoju zemlju, a njihovi kuvari su se posebno posvetili pripremi testa, trudeći se da ga naprave što tanje.
Danas se u ovu poslasticu dodaju i pistaći, lešnici, suvo voće, a negde se čak preliva i čokoladom. Šerbet ili agda, tj. zašećerena ukuvana voda kojom se tradicionalno preliva baklava, više nije jedini dodatak. Pa ipak, tradicija je tradicija i pravi ukus opstaje već vekovima.
Gde probati baklavu?
Ako ste u potrazi za baklavom kakvu su nekad pravile naše bake, neka vas put navede u Walter restorane. Negujemo tradiciju i pored uvek odlične baklave, u ponudi imamo i druge tradicionalne slatkiše poput tufahija, urmašica, tulumba i sutlijaša. Fino se zasladite nakon ručka ili večere našim slatkišima, a za sam kraj tu je i šoljica vruće domaće kafe.
Dobro nam došli!
Vaš Walter
