Često znam da ostanem na YT po nekoliko sati slušajući stare pesme, geldajući stare reklame, prisećajući se kako je to bilo nekad…

I ponekad mi je prosto krivo, strašno krivo što ja nikada neću moći da proživim ono što su moji roditelji proživeli. Rođena sam isuviše kasno da bih staru Jugoslaviju lično upoznala, a isuviše rano da me ta cela ikonografija ne potresa, ali u pravo vreme da je zavolim… Zato mi preostaje da živim u ovako šugavoj zemlji (PS ne mislim da je drugima bolje), i da čeznem za vremenima koja nikada nisam proživela, a za koja su mi pričali da su bila sjajna.