Malopre procitam obavestenje da je danas svetski dan zagrljaja. Jedina osoba koju ja zelim da zagrlim nije pored mene. Nadam se da bar Njoj danas zagrljaji nece nedostajati nedostajati i nadam se da ce bar na trenutak pomisliti na nase zagrljaje i pozeleti da se makar na sekundu nadje ponovo u mom narucju.
Ljudi volite, cuvajte i grlite osobe koje vam nesto znace jer nikad ne znate kad ce doci trenutak da to vise ne mozete da radite.
[vimeo]http://vimeo.com/5198344[/vimeo]Evo posle par meseci ponovo sedim ispred admin panela svog bloga. Opet je u pitanju novi blog, nova adresa… ko zna koji put po redu. Sta se desilo sa starim blogom nije mnogo vazno. Vazno je da njega vise nema i da sam resio da pocnem (opet) iz pocetka. Ovaj “prvi” post sam mogao da nazovem i “ponovo radi bioskop” ali sam odustao. Film koji traje u mom zivotu je poceo 4. Aprila i jos se nije zavrsio tako da bi takav naslov ipak bio neprikladan. Ta drama me je potpuno odvojila od sveta, ljudi, zivota. Ta drama se nikada nece zavrsti.
Ovaj blog ce u glavnom biti posvecen Njoj. Delu mog zivota koji je otisao. Delu moje duse koji je nestao. Svoj mojoj sreci. Mojoj jedinoj ljubavi.
Pre 10 godina u nasim zivotima se pojavila pesma koju sam bez ikakvog razmisljanja poklonio i posvetio Njoj. Ona je bila moja malena, najlepse bice koje sam u zivotu sreo, bila je i ostala jedini razlog mog zivota. Pesma se nametnula zbog svog naslova i ostala sa nama svih 10 godina. Sada cela pesma polako dobija smisao. Uvek sam razmisljao kako reci ove pesme mogu biti malo srecnije i kako bi mogle opisivati neku srecniju okolnost. Sada su reci idealne. Opisuju upravo ono sto se desava a verovao sam da se to nikad nece desiti desiti…
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=TAKHDfaC_vc&feature=related[/youtube]
English