Walter.rs

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=pJ7jRopCxgs&feature=related[/youtube]

s nekim osjećajem daljine
jer nema nikoga ovdje kraj mene
i nitko da mi skine
tu suzu sa obraza
noćas te tugujem
a u istom smo gradu
i iste brojimo minute
samo što usne ne ljube i šute
samo što oči prosipaju sjaj
u nekim drugim sobama
nekim drugim ljudima
noćas te tugujem i skitam
ne ljubim i pitam
sto je tamo iza jutra
iza zagrebačke zime
postoji li tamo jos tvoje ime
kao sto ti u meni postojiš
i ova noć sto miriše
po narančama s juga
govori mi što je tuga
nisi daleko
a čini mi se kao sto godina
svijetlosti i tame
kao da se ljubav tamo topi
na plamenu svijeće
i tugujem te noćas
i tugujem
i tugujem…

Željko Krznarić

tekst pozajmljen sa http://www.mycity.rs/Blog

I čist dokaz ove teorije

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=piOpoY6VWSE&NR=1&feature=fvwp[/youtube]

Toliko toga bih hteo reći ali nikako da sve to upakujem u jednu celinu. Zato će ovaj dan, veoma važan za mene, srećan i istovremeno neverovatno bolan, obeližiti jedna bajka…

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=IjhDu9zVGas&feature=player_embedded[/youtube]

Budim se u svijetu koga mrzim
Još uvjek slutim neku iskru zanosa
I kao po kazni očekujem Boga
Ko usamljen heroj bez časti i ponosa

I uvijek mi zapne riječ u grlu
Kad požalim sve žrtvovano za tebe
I kao na badnjak kad priželjkuješ čudo
Još ti se nadam i molim za tebe

Ja bi umro za to da te još jednom zagrlim
da ti pomilujem kosu i da sve zaboravim
I da dogodi se čudo i sve ti oprostim
da sve bude kao nekad, da te još jednom zavolim

Budim se u svijetu koga mrzim
I dodje mi da spalim iza sebe sve mostove
A kako da obuzdam ovo ludo srce
i otkud mu pravo da kuca samo za tebe

I ne bih više nikad da se rodim
Jer život tek je vreća puna kajanja
Al’ ovo malo duše izgori ko’ svijeća
Kad shvatiš da i ljubav ima vijek trajanja

Ja bi umro za to da te još jednom zagrlim
da ti pomilujem kosu i da sve zaboravim
I da dogodi se čudo i sve ti oprostim
da sve bude kao nekad, da te još jednom zavolim …

happy anniversary

Želim ti da budeš srećna, nasmejana, voljena…

Nemam ti šta pokloniti osim srca a ono je već kod tebe i u tvojim rukama…

Neka zato moj poklon bude pesma…

Oprosti što je ljubavna !!!

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=r2cViXivh8I&feature=player_embedded[/youtube]

Vikend je, niti ko šta piše a još manje čita. Zato barem možemo da uživamo u muzici…

Pesma koja me seća na mnoge trenutke iz prošlosti…

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=adamdPuqk9c&feature=player_embedded[/youtube]

Ispisacu po nebu rici za tebe
vjekova mir vracas mi ti
smirujes vode nabujale
moj sapat i krik ces pomiriti
pijem ti dah kao lijek svaku noc
prije no sto usnim ja
i taj tren i zauvijek samo ti
ti si mi u mislima.

Ref.
I kad nisi tu, kraj mene
da znas da me bolis
i nocas ja cu da te
cuvam dok spavas
i ljubim tamo gdje
najvise volis dok sanjas.

Hodao sam ja bos po ostrici
kavez samoce zivot mi gradio
i stalno cekas lopova da karte otvori
hiljadu puta dosad me uvalio
ljubim ti oci ko u bunilu
svaku noc tu boju ma usnim ja
ti si izvjesnost ovog ludila
i jedino sunce sto mi sja.

Ref.
I kad nisi tu, kraj mene
da znas da me bolis
i nocas ja cu da te
cuvam dok spavas
i ljubim tamo gdje
najvise volis dok sanjas.

Tekst pesme preuzet sa www.free-lyrics.org

Za ovo je, pored ostalog, glavni krivac Deda sa svojim postom i predivnom pesmom.

Još jedna u nizu, prelepa pesma koja nikada neće otići u zaborav. Fenomenalna muzika, još bolje reči…(ako je nekom potreban prevod neka kaže to u komentarima i dobiće ga)
Dvoumio sam se da li da ovde postavim ovakvu verziju, original ili live verziju za koju sam se na kraju odlučio.
Uživajte!!!

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=TdSn-BwGeEU[/youtube]
I’ve been alone with you inside my mind
And in my dreams I’ve kissed your lips a thousand times
I sometimes see you pass outside my door
Hello, is it me you’re looking for?

I can see it in your eyes
I can see it in your smile
You’re all I’ve ever wanted, (and) my arms are open wide
‘Cause you know just what to say
And you know just what to do
And I want to tell you so much, I love you …

I long to see the sunlight in your hair
And tell you time and time again how much I care
Sometimes I feel my heart will overflow
Hello, I’ve just got to let you know

‘Cause I wonder where you are
And I wonder what you do
Are you somewhere feeling lonely, or is someone loving you?
Tell me how to win your heart
For I haven’t got a clue
But let me start by saying, I love you …

Hello, is it me you’re looking for?
‘Cause I wonder where you are
And I wonder what you do
Are you somewhere feeling lonely or is someone loving you?
Tell me how to win your heart
For I haven’t got a clue
But let me start by saying … I love you

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=UOC50nIdR78&feature=player_embedded[/youtube]

Seti se Barbara, bez prestanka je kišilo
nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, očarana, pod kišom
seti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smešila si se, i ja sam se smešio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se

seti se toga dana
ne zaboravi

neki čovek je stajao u tremu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po kiši k njemu potrčala
radosna, prokisla, očarana
u njegov zagrljaj pala

seti se toga Barbara,
ne ljuti se što ti govorim ti
ja kažem ti svima koje volim
čak i onima koje sam jednom video
ja kažem ti onima koji se vole
čak i onima koje nisam upoznao.

seti se Barbara i ne zaboravi
tu kišu mudru i sretnu, na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu kišu iznad mora i iznad arsenala
tu kisu sto je pala na brod iz Cezana

oh, Barbara rat je je svinjarija velika i šta je sa sobom sada
pod kišom kanonada ognja, krvi i čelika

a onaj koji te je grlio, zaljubljeno
je li umro,
nestao,
ili još uvek živi…..

oh, Barbara
bez prestanka kiši nad Brestom
jednako kao i tada

ali to nije isto, i sve je srušeno
to su porotne kiše, strašne i neutešne
to nije oluja više od ognja, krvi i čelika
to su naprosto oblaci
što kao pseta crkavaju
kao pseta što nestaju u mlazu vode
nad brestom
da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta
od koga ništa ne osta…

Bio je to još jedan bezbrižan dan u školi, ne mogu da se stim godišnjeg doba a ni kakvo je vreme bilo, znam da nije padala kiša, veliki odmor, školsko dvorište prepuno kao i uvek. Zašto smo baš tada nekoliko mojih drugova i ja pošli u Gimnaziju mislim da nikad niko neće znati. Dok smo se probijali kroz gužvu, već uveliko na teritoriji koja pripada gimnaziji svi “tabletičari” su nas začudjeno gledali. Nije baš bilo uobičajno da se tamo neki mašinci (mi u ovom slučaju) šetaju medju “uglednim” učenicima Gimnazije. Nismo mnogo obraćali pažnju i išli smo svojim putem sve dok me iza ugla, baš tu kod ulaza u zgradu gimnazije, nisu sačekala dva najlepša oka koja sam do tada video u životu. Skoro smo se sudarili, neke sveske su popadale po betonu i kada se uspravila kao da me je grom udario. Lepo lice, lep stas, idealna kosa, ali oči, oči su bile ono što je izdvaja od drugih. Okrenula se i otišla a ja sam osto ukočen.
Iako sam se trudio da je ponovo sretnem nije mi polazilo za rukom. Već sam postao sumnjiv svim gimnazijalcima jer sam više vremena provodio ispred njihove nego ispred moje škole ali uzalud. Već sam polako počeo i da odustajem i jedno veče, dok smo pravili jednu od uobičajnih žurkica, ispričam drugarici šta mi je na duši. Reč po reč dodjemo do zaključka da nije sve baš izgubljno jer ona je tu!! Dobro ne baš tu sa nama ali jeste dva sprata ispod. Baš ona, devojka sa katastrofalno lepim očima, bila je komšinica moje drugarice kod koje smo provodili sate i dane družeći se.
Naravno, te prelepe oči nisu mogle biti osvojene bez prepreka. Jedno veče, kada smo se konačno našli na istom mestu i u isto vreme, pojavio se i on. Sada moj dobar prijatelj a u to vreme ljuti rival važio je za jednog od onih kojima se ne zamera a ja sam se drznuo da mu poljuljam poziciju u onim pomenutim očima. Čak sam dobio i ponudu (ili pretnju, kako je ko razumeo) da se direktno obračunamo i razrešimo pitanje ko je tu u stvarni glavni dasa. Ja sam naravno, na zaprepašćenje svih a ponajviše ponudjača, pristao. Ah šta da radim, uvek sam bio spreman da dam i život ako treba za ljubav. Greška, znam, al neke lekcije se nikad ne nauče.
Najduže i najbliže jedan drugom smo bili kad je ona došla sa mojom drugaricom na kafu. Nema šanse da vam objasnim kako sam uzbudjen bio. Nisam mogao da dočekam dogovoreno vreme a onda kada se začulo zvono na vratima poželeo sam u zemlju da propadnem i nisam znao kako da se ponašam. Trema valjda. Sedeli smo, razgovarali, popili kafu…

Od svega se najviše i najbolje sećam nekih čizmica do kolena, u to vreme extra modernih, kojima je trebalo jedno 45 minuta da se zapertlaju i sećam se šoljice iz koje je pila kafu a koja je dobila počasno mesto u stklenoj vitrini. Šoljica je stajala tako neoprana jedno mesec dana i podsećala me na nju sve dok majka jednog dana nije rešila da sredi moju sobu. Kakva je to žalost bila ne mogu da vam opišem.
Bili su to oni dani kojih ću se uvek rado sećati u životu. Dani druženja, srećnih i nesrećnih ljubavi, mladosti i ludosti. I verovatno ću se uvek sećati tih crnih čizmica, šoljice od kafe i najlepših plavih očiju na svetu.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Kn0ErPF-YdI[/youtube]

Ovo je pesma koja je obeležila tih nekoliko dana mog života

E što je to vreme bilo dobro… 15-16 godina sam imao, srednja škola, godina II…

Jeste da je bilo tu negde u vreme najveće krize, milionskih novčanica i ništa manje inflacije + ratovi neki, razni… al mi smo se provodili do iznemoglosti. I to bas provodili, bar za one uslove koji su nam bili dostupni. Nije bilo šanse otići na more recimo, a maštali smo, posetiti neko drugo mesto, drugi grad, bilo je izvodljivo ali je veća verovatnoća bila da nas mlatne neki meteor. Jedino smo po nekad vozom skoknuli do zajecara, al ne u provod nego da kupimo neki fensi deo odeće ili obuće jer se u Boru tad nije ništa ljudski nije moglo naći. Jel tad beše bile aktuelne one Puma Disk patike? Drugi put o njima. Svo slobodno vreme koje smo imali, a bilo ga je ihaaa, koristili smo za neko zezanje. Za alkohol smo uvek nalazili lovu, ne pitajte me kako, a ni šta smo sve pili, znam samo da su količčine popijenog išle do astronomskih granica. Svega je tu bilo, mnogo toga nije ni za priču, al uvek u okviru zakonskih propisa

U to vreme sam imao jednu veliku ljubav. Imao sam čak i majicu sa njenim likom. Nije bilo dana a da se bar nismo čuli, nismo se razdvajali, provodili smo sate zajedno. Bila je to ljubav prema muzici i jednoj odredjenoj grupi. Obožavao sam da slušam pesme koje je izvodila grupa Bon Jovi, umeo sam satima da preslušavam njihove kasete, jeste kasete, tad je kompakt CD mogo da se vidi samo na naslovnoj strani nekog časopisa, a čak sam nabavio i gramofon jer sam imao par njihovih ploča. Istu ljubav delio sam sa celim društvom a društvo je umelo da zatvori tada poznatu borsku diskoteku, isprati posetioce i organizuje “private” veče sa njihovom muzikom.

Samo za društvo…

Bon Jovi – Always

U poslednjih nekoliko meseci često sedim i sećam se nikih dana iz prošlosti. Dok tako sedim i prisećam se puštam sebi muziku koju smo zajedno slušali, zajedno pevali, zajedno se smejali…

Gomila pesama, gomila izvodjača, gomila naslova… verujem da se svega ne bih ni setio da ne postoji opcija Related Videos na YouTube-u.

Na ovo sam skoro potpuno zaboravio…

[vimeo]http://www.vimeo.com/5231917[/vimeo]