Kad porastem bicu…
Svko od nas je u detinjstvu milion puta ponovio ovakvu recenicu. Svi smo imali neke zelje i neke idole kojima smo tezili. Neke zelje se ispune a neke zauvek ostanu samo to, zelje.
Medjutim te zelje da budemo nesto, da se bavimo necim, da nas nazivaju nekako, ne javljaju se samo u detinjstvu. U nekim “ozbiljnim” godinama zelje se jednostavno kanalisu, smanjuje im se broj i postaju do nekle realnije. U prirodi coveka je da uvek tezi ostvarenju tih zelja. Mnogo puta i na svoju stetu radimo nesto prema cemu osecamo ljubav i strast i nesto sto nas makar na trenutak stavlja u ulogu u kojoj sebe rado zamisljamo.
Neko ko sanja da postane vozac Formule 1 bar po nekad sedne u svoj auto, zamisli sebe sa sjajnom kacigom na glavi i stisne pedalu gasa do daske dok ispred sebe vidi siroku ravnu trkacku stazu. Koliko njih peva u kupatlu, drzeci tus umesto mikrofona, zamisljajuci da zajdno sa njima peva prepun stadion? Setanje po sobi lako moze da se pretvori u setanju po modnoj pisti dok oko vas sevaju blicevi.
Primera je mnogo i to je svojstveno svakom od nas. Problem nastaje kad se neko, zamisljajuci da je nesto drugo, nikad ne probudi iz tog sna i pocne da se predstavlja za nesto sto zapravo nije. Kada pocne neke ljude, koji su zaista profesionalci u svom poslu, pocne da naziva kolegama i pocne sebe da podize ili spusta ne neki nivo koji mu zaista ne pripada. Na taj nacin pocinjemo dalazemo najpre sebe a onda i sve druge koji nas okruzuju. Ulazimo u neki svet koji ne postoji i jako je tesko izaci iz njega a posledice mogu biti ogromne.
Ja sam sanjao da budem pilot i astronaut. To mi je bila zivotna zelja. Medjutim to se nikada nije ostvarilo a razlozi su razliciti. U sve je umesala prste i priroda i geografija i matematika i te moje zelje su ostale samo to, zelje. I dan danas zamislim sebe kako sedim u kokpitu nekog aviona sa predivnim pilotskim odelom ili kako kruzim oko zemljine orbite u nekom satelitu posmatrajuci predivno plavetnilo nase planete. Zamisljam, ali posle par minuta te misli odleprsaju i vratim se u stvaran svet u kojem me nije sramota da priznam ko sam i sta sam. Otac, radnik, fizikalac, bloger(u pokusaju), covek. Da li ce mi pomoci da postanem astronaut ako uz ime Neil Armstrong pocnem da dodajem rec “kolega“? Siguran sam da nece. Ni meni ni nikom drugom.
Dobro je sanjati, lose je ne probuditi se.
Skinite maske. Budite ono sto zaista jeste.
Popularity: 6% [?]
