E što je to vreme bilo dobro… 15-16 godina sam imao, srednja škola, godina II…
Jeste da je bilo tu negde u vreme najveće krize, milionskih novčanica i ništa manje inflacije + ratovi neki, razni… al mi smo se provodili do iznemoglosti. I to bas provodili, bar za one uslove koji su nam bili dostupni. Nije bilo šanse otići na more recimo, a maštali smo, posetiti neko drugo mesto, drugi grad, bilo je izvodljivo ali je veća verovatnoća bila da nas mlatne neki meteor. Jedino smo po nekad vozom skoknuli do zajecara, al ne u provod nego da kupimo neki fensi deo odeće ili obuće jer se u Boru tad nije ništa ljudski nije moglo naći. Jel tad beše bile aktuelne one Puma Disk patike? Drugi put o njima. Svo slobodno vreme koje smo imali, a bilo ga je ihaaa, koristili smo za neko zezanje. Za alkohol smo uvek nalazili lovu, ne pitajte me kako, a ni šta smo sve pili, znam samo da su količčine popijenog išle do astronomskih granica. Svega je tu bilo, mnogo toga nije ni za priču, al uvek u okviru zakonskih propisa 
U to vreme sam imao jednu veliku ljubav. Imao sam čak i majicu sa njenim likom. Nije bilo dana a da se bar nismo čuli, nismo se razdvajali, provodili smo sate zajedno. Bila je to ljubav prema muzici i jednoj odredjenoj grupi. Obožavao sam da slušam pesme koje je izvodila grupa Bon Jovi, umeo sam satima da preslušavam njihove kasete, jeste kasete, tad je kompakt CD 
mogo da se vidi samo na naslovnoj strani nekog časopisa, a čak sam nabavio i gramofon jer sam imao par njihovih ploča. Istu ljubav delio sam sa celim društvom a društvo je umelo da zatvori tada poznatu borsku diskoteku, isprati posetioce i organizuje “private” veče sa njihovom muzikom.
Samo za društvo…
Popularity: 1% [?]
