Fuck’n Jesenji Motivi

Polako se bliži vreme za hibernaciju, mada sudeći po jutrošnjoj temperaturi trebalo je još juče da se ubacim u istu a ne da se jutros smrzavam. Došla nam je zima a ja zimu mrzim iz dna duše. Najradije bi se ubacio u zimski san na prvo spuštanje temperature ispod deset stepeni celzijusovih ali mi ne daju. Kažu to je samo medvedima dozvojeno a pošto ja nisam zvanično priznat za medveda onda ne može.�Sad će možda neko reći da je zima još daleko al’ će u startu da pogreši jer kod nas su proleće i jesen odavno postali tehnološki viškovi pa iz leta uskačemo pravo u zimu. A mogla je ova zima, ili jesen kako vam volja i ko se kako oseća, da sačeka bar jos par dana pa da nas onda iznenadjuje. Mada sumnjao sam ja da će ovako nešto da se desi čim su pre par dana tu ispred zgrade nikle Vranjanske kuhinje i opojan miris pečenih paprika počeo da se širi i uvlači u naše domove, svidjalo se to nama ili ne. Inače, to pečenje paprika je u ovom komšiluku kolektivni sport i u roku od tri dana se okupi cela reprezentacija na pripremama kada se instaliraju kubići svih vrsta i veličina. Četvrti dan je dan za utakmicu i tad je najvažnije životno pitanje čije kube bolje peče a manje troši i čija je paprika mesnatija.

Slika pozajmljena sa http://www.cistoca.co.rs

Ako vam se čini da sam danas raspoložen za džangrizanje onda ste u pravu. Šta ću kad se zadnjaih par dana sve poklopilo za jedno kvalitetno gundjanje. Jutros sam izašao iz druge uzastopne dvanaestosatne noćne smene. Jeste da ja moj posao ne bih menjao nizašta ne svetu al došlo bre vreme kad čovek ni na poslu ne može pošteno da odmori. Prva noć je započela ko i svaka druga, životnom pričom kolege, bivšeg fudbalera sa svom inteligencijom koju taj poziv nosi sa sobom, televizijom FOX koja u životu nije imala gluplji program a na koju smo osudjeni jer idijotski televizor samo taj program može da uhvati i psihičkom pripremom za dvanaestosatno smaranje. Posle tri sata te životne priče, nemojte me pitati o čemu je bila priča, ignore opcija je bila uključena, na pomenutoj televiziji je počeo film a kolega bivši fudbaler je rešio da odmori malo. Ne mogu da se odlučim da l’ je katastrofalnija blila priča ili film. Utisak na kraju filma je bio “fala bogu što se završio” a zajedno sa odjavnom špicom je krenuo i cirkus. Svetla, sirene, neki nervozni ljudi u nekoj velikoj žurbi… gde žure nemam pojma, ti po koje su došli neće nigde da pobegnu, verujte mi na reč, još ni jedan nije a nije nigde ni zakasnio. “Ajde, jel znaš ti ‘de je Bosna i kol’ko ima da se vozi do tamo a treba prvo čak u Beograd da idem u Bosansku ambasadu”. Znam ‘de je Bosna, bio sam par puta, al’ nisam baš siguran ‘de je ambasada u Beogradu… stanite na neku benzinsku pumpu pa kupite kartu Beograda a neće ni Bosna ni ambasada da se pomere i možete slobodno nervozu da smanjite na minimum. Otvorim vrata, upalim svetla, okrenem se, nema nikog. Izadjem napolje, svi stoje. Pitam, šta sad? Sad čekamo da dodje familija i od jednom se više nikom ne žuri, u stvari žuri im se al sad je viša sila u pitanju. Dočekasmo familiju a familija sva ušinuta, ne znaš ko je od koga ušinutiji. Ko će da pomogne? Svi se gledaju, počinju da vade lekarske upute i opravdanja, ja kažem u redu je, ja ću, inače ću morati ovde da otvorim trijažno odelenje a sa tim već nemam iskustva… ovde baratmo samo sa onima koje sa tog odelenja pošalju. Dočekasmo tako zoru, dal je ambasada pobegla negde u medjuvremenu nisam obavešten.

Slika pozajmljena sa http://www.dzejndou.com/

Drugo veče je počelo slično, psihička priprema za smaranje ali ovog puta sa normalnim kolegom i bez životnih priča. Opet FOX televizija, Ba(n)zuke, film jedan i film dva, ne zna se koji je gori, pitam se samo odakle ih izvlače i ko režira onakve nebuloze. Ima u tim filmovima i jedne dobre stvari. Kolega i ja na svaku glupost u filmu napravimo štos i smejemo se ko ludi. Valjda da stvarno ne poludimo. Već je prošla ponoć kad se drugi idijotski film završio i rešismo da malo “razmišljamo” u tišini al oćeš… Napolju već uveliko pljušti i duva vetar, temperatura sve niža i niža, a unutra krc, krc, puc, puc… Pogledamo se kolega i ja, sve nam jasno. Uzmemo naoružanje (drška od metle i štap od nepoznate vrste drveta), baterijske lampe i krenemo u celonoćni lov na pacova (ne, ne, nije to što mislite ) Bežeći od nevremena u spoljnjem okruženju miš je narušio integritet i suverenitet našeg officea a mi kao izrazito netolerantni smo bili rešeni da mu to ne dozvolimo i pribegli smo krajnjem huliganstsvu u cilju da ga pošaljemo u večna lovišta. Nakon lociranja intrudera prešli smo u akciju. Kolega će sa jedne strane da pojuri uljeza a ja ću da ga sačekam sa druge strane i da ga onesposobim brzim delovanjem drške od metle ili gaženjem. Svako je dobio svoj zadatak iz praktičnih razloga, kolega ima duže ruke i lakše mu je da napravi diverziju a ja sam vičniji u gaženju miševa a imam i iskustva sa takvim i sličnim radnjama . Avaj, kako to obično biva, plan se malo izjalovio. Nakon kolegine diverzije štetočina junčki pobeže na neplaniranu stranu (i to je valjda običaj). Tad je krenula opšta jurnjava za nezvanim gostom, lupnjava i lomljava, izobarasmo i prevrnusmo sve živo al od ubačenog elementa ni traga ni glasa. Negde pred zoru odustadosmo od daljih pokušaja i konstatovasmo da bi bilo dobro da nabavimo odbrambeni sistem kako ne bi u budućnosti dolazili u situaciju da strane sile narušavaju naš ustavni poredak. (@)

I eto, zbog tih dešavanja i zbog činjenice da sam se jutros smrzo dok sam dolazio kući, ja danas ovako dremljiv malo gundjam na temu godišnjih doba, temperature i Vranjanskih kuhinja. Kakve sve to ima veze sa pričom i kakve veze ima naslov sa pričom, ja nemam pojma.

Popularity: 13% [?]

Most Popular Posts

• Ponedeljak
• Ratujemo ti i ja
• El zero “L Zero” novi model Fiata iz Srbije [FOTO]
• Dečja prava
• NBS uskoro pusta novcanicu sa likom Novaka Djokovica