Walter.rs

Jednom sam, kazu, i ja bio zaljubljen. A kako se to desilo, i ja se pitam posto ne mogu da se setim jer sam se opio mnogo, kazu, kako bi prikupio posebnu hrabrost da te dve cice, drug i ja pozovemo na zurku. Pazi sad, na zurci smo trebali biti samo one i mi – i pozvasmo ih, a one se nesto pogledase, zakolutase ocima, kako to obicno zenske rade i pristase.. da, a ja sam se zaljuubio..
Ti si imala zeleni pamucni duks sa crnim tankim prugama i tesne farmerice, i smedju kosu svezanu u rep.. osmeh ti je kao u one glumice sto je glumila u Solaris ali ne tarakovskog vec amkericka verzija.. menjale ste Marininu mamu koja je prodavala sladoled.. i ja sam te voleo onda.. bilo mi je tek 17, a proslo je jos skoro toliko, pola moga zivota.. nikad te nisam zaboravio, bar ne potpuno.. bilo je trenutka kada sam te se secao, bila si lepa mlada kao i onda.. da.. voleo.. ali da li tebe ili tvoju razularernu mladost.. secam se, a kako i ne bih, na nekom davno zaboravljenom stadionu i ti i ja bez sedla bez maste, eto tako prvi put..
Sad se razvodim, ona me ostavlja zbog duplo starijeg muskarca, trazi neko novo mesto pod suncem, ja po malo tugujem, nadam se nekom boljitku. Zaposlio sam se, raduckam po malo.. noći su divne kad ne razmisljam o tebi.. posmatram pejzaz i odsjaj mermernih ploca, pitam ljude nad kojima radim zasto su otisli i da li ce da se vrate.. uostalom, i ja sam davno, otisao sa njima..

nikako da se vratim…

Upoznali smo se, ne znam ni ja kako, spojilo nas neko zajedničko društvo, pre odprilike 17 godina. Još smo bili deca i ako smo mislili da smo popili svu pamet ovog sveta u to vreme. Čini mi se da tad nismo ni znali šta je pravo prijateljstvo. Bilo je to vreme zabave, i ako se padalo u vreme najveće krize, druženja, provoda… ništa nas nije pogadjalo, dobro ne baš ništa ali kad sada razmišljam o tome shvatam da su to bile sitnice, i najvažnije u životu bilo je da smo što više zajedno. Pomagali smo jedan drugom, podržavali u svim glupim idejama koje su nam padale na pamet, tešili u teškim trenucima. Sve to je trajalo nekih godinu ipo a onda nas je život odveo svakog na svoju stranu… više se nismo ni videli ni čuli.

Petnaest godina kasnije, jer izgleda da zaista neko to od gore vidi sve, prijatelj se vratio. Baš u danima kad mi je bilo najteže, kad nisam znao šta da radim sam sa sobom, nisam imao ideje, nisam imao rešenja. Posle 15 godina imao je vremena za mene. Imao je strpljenja da sasluša, imao je volju da ponudi pomoć. I pomogao je, mislim da ni on nije svestan koliko. I pomaže još uvek, i ne traži ništa za uzvrat. Posle gomila razočarenja u ljude kojima sam verovao, pojavio se prijatelj posle 15 godina i pomogao a da mu to niko nije ni trazio. Možda bi neki drugi od njega trebali da nauče šta znači prijateljstvo.

U nekim razdobljima istorije vonj neopranog tela bio je sasvim normalan, a mnogima čak i erotican: “Vracam se sutra u Pariz. Ne peri se”, napisao je Napoleon Jozefini u jednoj poruci. No nije jedini, slavni kralj Luj XIV. okupao se samo dvaput u životu, Elizabeta I. hvalila se da se kupa jednom mesečno, a njezin naslednik James I. navodno je samo prao svoje prste.

Čistoća kroz istoriju:

- 1700. p.n.e. Najstarija kada na svetu izradjena je od terakote u palati Knosos na Kreti;

- 500. p.n.e. Javna kupališta – Grci imaju javna kupalista s kadama i jednostavnim tuševima;

- 100. Kupke – Rimljani se peru u kupkama s hladnom, mlakom i vrućom vodom i podnim greanjem;

- 537. Turska kupatila – Goti onesposobljavaju rimske akvadute, ali običaj pranja preživljava u istočnom delu Bizanta, gde se rimska kupka trasformiše u hamam, tursko kupatilo;

- 1000. Hamam se širi Evropom – Hamam dolazi s istoka s krizarima i širi se Evropom;

- 1347. Epidemija kuge – Evropu napada kuga od koje za četiri godine umire trećina stanovništva. Bolest se delom pripisuje širenju pora pri pranju i kupatila se zatvaraju. U najprljavija četiri veka evropske istorije koja su usledila, higijenska su se načela svodila na izreku “Saepe manus, raro pedes, nunquam caput” – ruke često, noge rieko, glava nikad. Telo nije ni dolazilo u pitanje;

- 1762. Kupanje se vraća u modu – Objavljen je Rousseauov Emile, u kojem se slavi ledena voda i čistoća, a kupanje se vraća u modu;

- 1829. Kupanje od glave do pete – Hotel Tremont u Bostonu u podrumu gradi osam “kupacćh soba u kojima se gosti mogu prati od glave do pete” – inovaciju koja je zauvijek promenila hotelsku industriju;

- 1865. Čistoća je nepredna – Uspeh Sanitetske komisije koja je u američkom gradjanskom ratu uvela obavezno pranje ranjenih i bolesnih vojnika, njihove odeće i soba i sdraticno srezala broj smrti od infekcije uverio je Amerikance da je čistoća napredna;

- 1878. Prvi sapun – Firma Procter & Gamble lansirala je Ivory, prvi toaletni sapun dostupan širokom tržištu, a tada nova industrija oglašavanja ga je populizovala;

- 2009. Alergije – Sve prihvaćenija higijenska hipoteza tvrdi da je porast alergija, astme i drugih bolesti rezultat preterane higijene u zapadnim zemljama.

TNX to Milanno

U poslednjih nekoliko meseci često sedim i sećam se nikih dana iz prošlosti. Dok tako sedim i prisećam se puštam sebi muziku koju smo zajedno slušali, zajedno pevali, zajedno se smejali…

Gomila pesama, gomila izvodjača, gomila naslova… verujem da se svega ne bih ni setio da ne postoji opcija Related Videos na YouTube-u.

Na ovo sam skoro potpuno zaboravio…

Nakon 25 godina braka pogledao sam jednog dana svoju ženu i rekao:

“Draga, pre 25 godina imali smo jeftin stan, jeftin auto, spavali smo na kauču i gledali mali crno-beli televizor, ali sam u krevet išao sa zgodnom dvadesetpetogodišnjom plavušom. Sad imamo lepu kuću, veliki auto, veliki krevet i plazma TV, a spavam sa pedesetogodišnjakinjom.Čini mi se da tu nešto nije u redu…”

Moja supruga je razumna žena. rekla mi je da lepo nadjem sebi dvadesetpetogodišnju plavušu, a ona će se pobrinuti za to da ponovo živim u jeftinom stanu i spavam na kauču.

Zar starije žene nisu super? One zaista znaju kako da se reši kriza srednjih godina!

TNX to Milanno

Sačuvaj me Bože prijatelja, od neprijatelja ću se čuvati sam.

Ovu sam izreku nekada negde čuo ali sve do pre par dana nisam obraćao pažnju na nju jar je za mene prijateljstvo neka vrsta svetinje i nekako mi je nezamislivo prijatelju okrenuti ledja ili raditi protiv njega. Mozda je to moj najveći problem što se uvek trudim da dam celog sebe , budem iskren, i uvek se nadjem onima koje smatram prijateljima. Verovatno zato ocekujem isti odnos i sa druge strane. Očigledno je da grešim u tome što bezrezervno verujem ljudima i skoro redovno budem nasamaren, prevaren, izdan. Ovih dana mi se to ponovo desilo. Od čoveka koji je prošao moju priču, od čoveka koji je trebao da razume, od čoveka od kog se nisam nadao nikakvoj pomoći ali još manje nožu u ledja. Verovatno ni iz ove situacije neću izvući pouku i ostaću lakoverna budala ali me je bar naterala da svakom u lice i bez ustručavanja kažem ono što mislim. To ću od sad redovno praktikovati.

Nikom na ovom svetu ne želim zlo ali svim onim lažnim drugovima, prijateljima, braći, kumovima, prikama… želim da im se vrati istom merom jer,

znate kako ono kažu…

Malopre procitam obavestenje da je danas svetski dan zagrljaja. Jedina osoba koju ja zelim da zagrlim nije pored mene. Nadam se da bar Njoj danas zagrljaji nece nedostajati nedostajati i nadam se da ce bar na trenutak pomisliti na nase zagrljaje i pozeleti da se makar na sekundu nadje ponovo u mom narucju.

Ljudi volite, cuvajte i grlite osobe koje vam nesto znace jer nikad ne znate kad ce doci trenutak da to vise ne mozete da radite.

Deset godina sam ziveo kao srecan covek. Mislio sam da ce tako ostati zauvek. Bilo je tu raznih problema i nevolja ali sam uvek utehu nalazio u svojoj porodici i u tome sto smo svi zajedno. To me je cinilo srecnim. Cinilo se da nas niko i nista nece odvojiti.

Danas sam uradio nesto sto ce nas mozda zauvek odvojiti. Mozda je to sto sam uradio zauvek otera od ovakve budale. Ne znam… Na trenutak sam pomislio da cu time odbraniti neku svoju, njenu i porodicnu cast. Na trenutak sam pomislio da cu time malo dobiti na vrednosti u njenim ocima.

Nadam se da ce ljutnja i mrznja koju oseca prema meni brzo izbledeti a do tad…

Boze brani je od zla…

Evo posle par meseci ponovo sedim ispred admin panela svog bloga. Opet je u pitanju novi blog, nova adresa… ko zna koji put po redu. Sta se desilo sa starim blogom nije mnogo vazno. Vazno je da njega vise nema i da sam resio da pocnem (opet) iz pocetka. Ovaj “prvi” post sam mogao da nazovem i “ponovo radi bioskop” ali sam odustao. Film koji traje u mom zivotu je poceo 4. Aprila i jos se nije zavrsio tako da bi takav naslov ipak bio neprikladan. Ta drama me je potpuno odvojila od sveta, ljudi, zivota. Ta drama se nikada nece zavrsti.

Ovaj blog ce u glavnom biti posvecen Njoj. Delu mog zivota koji je otisao. Delu moje duse koji je nestao. Svoj mojoj sreci. Mojoj jedinoj ljubavi.

Pre 10 godina u nasim zivotima se pojavila pesma koju sam bez ikakvog razmisljanja poklonio i posvetio Njoj. Ona je bila moja malena, najlepse bice koje sam u zivotu sreo, bila je i ostala jedini razlog mog zivota. Pesma se nametnula zbog svog naslova i ostala sa nama svih 10 godina. Sada cela pesma polako dobija smisao. Uvek sam razmisljao kako reci ove pesme mogu biti malo srecnije i kako bi mogle opisivati neku srecniju okolnost. Sada su reci idealne. Opisuju upravo ono sto se desava a verovao sam da se to nikad nece desiti desiti…