Walter.rs

Malo muzike. Zanimljiva pesma… Uživajte
[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=sXCubxmGARg&feature=player_embedded[/youtube]
opet se vracas na mjesto radnje
a svakom je lopovu to djelo zadnje
sama padaš u svoju zamku
makar mi naglas priznaj to
i ne hvataj se za slamku

lako je skrenut tako sa puta
a ljubav je igra sa bezbroj aduta
ko vara na duge staze on gubi
ja sam ti svedok živi al znaj
tebi ne mogu da sudim

ko ti to grize obraze
èiji to trag na vratu kriješ
kom ti to ruke odlaze
varaš me mila ma kako smiješ
kom si se to obecala
od mene krala njemu dala
mila za kolko si me prodala

lako je skrenut tako sa puta
a ljubav je igra sa bezbroj aduta
ko vara na duge staze
ja sam ti svedok živi al znaj
tebi ne mogu da sudim

ko ti to grize obraze
ciji to trag na vratu krijes
kom ti to ruke odlaze
varaš me mila ma kako smiješ
kom si se to obecala
od mene krala njemu dala
mila za kolko si me prodala

Ima nekih dvadesetak dana od kada sam dobio e-mail u čijem sadržaju je bila ekskluzivna vest o fenomenu koji je moguće doživeti samo jednom u životu. Svi već pogadjate da se radi o već čuvenom Marsu koji će krajem Avgusta biti veći od meseca. Kao i svaki e-mail koji u sebi nosi još hiljadu adresa istog momenta je završio u kanti za odpatke. Dan ili dva posle toga MMilan je na svom blogu objavio tekst na istu temu i naslov me je veoma zainteresovao. Rekoh sebi, kad je on ovo napisao onda tu nečeg mora da ima. Naravno ubrzo sam ukapirao da su moje sumnje bile opravdane i da se radi o nekoj prevari.

Dvadesetak dana nakon toga, priče o Marsu se ni malo ne stišavaju već upravo suprotno. Sve veći broj ljudi je obmanut i priprema se za ovaj veliki dogadjaj. Po nekad mi je žao razočarenja koji se vidi na njihovim licima onda kad shvate da je sve to jedna velika laž a veliki je broj onih koji i posle objašnjenja nastave da veruju. Totalno me je iznenadilo i postojanje Facebook grupe u kojoj broj članova brzo i neprestano raste a ono što me je dotuklo jeste konstatacija jednog od članova pomenute grupe da vest mora biti istinita jer, citiram: “pa bilo je na RTS-u pobogu!”

Dakle, Mars NEĆE 27. i 28. Avgusta biti veliki kao Mesec

Ovo je prvi put da je ovakav jedan e-mail dosao do mog sandučeta ali ista priča se ponavlja već nekoliko godina. Ono što raduje jeste da će verovatno sve to da se ponavlja i sledećih godina a Milan i ja polako razvijamo ideju o unosnom biznisu.

Ovu molbu sam ponovio milion puta ali neki jednostavno neće da shvate a polako se pojavljuju i neki novi…

Za ovo je, pored ostalog, glavni krivac Deda sa svojim postom i predivnom pesmom.

Još jedna u nizu, prelepa pesma koja nikada neće otići u zaborav. Fenomenalna muzika, još bolje reči…(ako je nekom potreban prevod neka kaže to u komentarima i dobiće ga)
Dvoumio sam se da li da ovde postavim ovakvu verziju, original ili live verziju za koju sam se na kraju odlučio.
Uživajte!!!

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=TdSn-BwGeEU[/youtube]
I’ve been alone with you inside my mind
And in my dreams I’ve kissed your lips a thousand times
I sometimes see you pass outside my door
Hello, is it me you’re looking for?

I can see it in your eyes
I can see it in your smile
You’re all I’ve ever wanted, (and) my arms are open wide
‘Cause you know just what to say
And you know just what to do
And I want to tell you so much, I love you …

I long to see the sunlight in your hair
And tell you time and time again how much I care
Sometimes I feel my heart will overflow
Hello, I’ve just got to let you know

‘Cause I wonder where you are
And I wonder what you do
Are you somewhere feeling lonely, or is someone loving you?
Tell me how to win your heart
For I haven’t got a clue
But let me start by saying, I love you …

Hello, is it me you’re looking for?
‘Cause I wonder where you are
And I wonder what you do
Are you somewhere feeling lonely or is someone loving you?
Tell me how to win your heart
For I haven’t got a clue
But let me start by saying … I love you

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=UOC50nIdR78&feature=player_embedded[/youtube]

Seti se Barbara, bez prestanka je kišilo
nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, očarana, pod kišom
seti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smešila si se, i ja sam se smešio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se

seti se toga dana
ne zaboravi

neki čovek je stajao u tremu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po kiši k njemu potrčala
radosna, prokisla, očarana
u njegov zagrljaj pala

seti se toga Barbara,
ne ljuti se što ti govorim ti
ja kažem ti svima koje volim
čak i onima koje sam jednom video
ja kažem ti onima koji se vole
čak i onima koje nisam upoznao.

seti se Barbara i ne zaboravi
tu kišu mudru i sretnu, na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu kišu iznad mora i iznad arsenala
tu kisu sto je pala na brod iz Cezana

oh, Barbara rat je je svinjarija velika i šta je sa sobom sada
pod kišom kanonada ognja, krvi i čelika

a onaj koji te je grlio, zaljubljeno
je li umro,
nestao,
ili još uvek živi…..

oh, Barbara
bez prestanka kiši nad Brestom
jednako kao i tada

ali to nije isto, i sve je srušeno
to su porotne kiše, strašne i neutešne
to nije oluja više od ognja, krvi i čelika
to su naprosto oblaci
što kao pseta crkavaju
kao pseta što nestaju u mlazu vode
nad brestom
da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta
od koga ništa ne osta…

Из Википедије, слободне енциклопедије
OVCA ili domaća ovca (Ovis aries) je domaća životinja iz reda papkara, verovatno nastala domestifikacijom MUFLONA u predelima južne i jugozapadne Azije. Ovce se uzgajaju zbog mesa, mleka i vune kao i za priplod. Ovčija vuna je u najširoj upotrebi od svih vrsta vuna, a postupak kojim se dobija naziva se striganje (striža, šišanje ovaca). Mužjak ovce naziva se OVAN a mladunče ovce jagnje.

Ništa gore nema od shvatanja da si godinama bio ovca/ovan

Bio je to još jedan bezbrižan dan u školi, ne mogu da se stim godišnjeg doba a ni kakvo je vreme bilo, znam da nije padala kiša, veliki odmor, školsko dvorište prepuno kao i uvek. Zašto smo baš tada nekoliko mojih drugova i ja pošli u Gimnaziju mislim da nikad niko neće znati. Dok smo se probijali kroz gužvu, već uveliko na teritoriji koja pripada gimnaziji svi “tabletičari” su nas začudjeno gledali. Nije baš bilo uobičajno da se tamo neki mašinci (mi u ovom slučaju) šetaju medju “uglednim” učenicima Gimnazije. Nismo mnogo obraćali pažnju i išli smo svojim putem sve dok me iza ugla, baš tu kod ulaza u zgradu gimnazije, nisu sačekala dva najlepša oka koja sam do tada video u životu. Skoro smo se sudarili, neke sveske su popadale po betonu i kada se uspravila kao da me je grom udario. Lepo lice, lep stas, idealna kosa, ali oči, oči su bile ono što je izdvaja od drugih. Okrenula se i otišla a ja sam osto ukočen.
Iako sam se trudio da je ponovo sretnem nije mi polazilo za rukom. Već sam postao sumnjiv svim gimnazijalcima jer sam više vremena provodio ispred njihove nego ispred moje škole ali uzalud. Već sam polako počeo i da odustajem i jedno veče, dok smo pravili jednu od uobičajnih žurkica, ispričam drugarici šta mi je na duši. Reč po reč dodjemo do zaključka da nije sve baš izgubljno jer ona je tu!! Dobro ne baš tu sa nama ali jeste dva sprata ispod. Baš ona, devojka sa katastrofalno lepim očima, bila je komšinica moje drugarice kod koje smo provodili sate i dane družeći se.
Naravno, te prelepe oči nisu mogle biti osvojene bez prepreka. Jedno veče, kada smo se konačno našli na istom mestu i u isto vreme, pojavio se i on. Sada moj dobar prijatelj a u to vreme ljuti rival važio je za jednog od onih kojima se ne zamera a ja sam se drznuo da mu poljuljam poziciju u onim pomenutim očima. Čak sam dobio i ponudu (ili pretnju, kako je ko razumeo) da se direktno obračunamo i razrešimo pitanje ko je tu u stvarni glavni dasa. Ja sam naravno, na zaprepašćenje svih a ponajviše ponudjača, pristao. Ah šta da radim, uvek sam bio spreman da dam i život ako treba za ljubav. Greška, znam, al neke lekcije se nikad ne nauče.
Najduže i najbliže jedan drugom smo bili kad je ona došla sa mojom drugaricom na kafu. Nema šanse da vam objasnim kako sam uzbudjen bio. Nisam mogao da dočekam dogovoreno vreme a onda kada se začulo zvono na vratima poželeo sam u zemlju da propadnem i nisam znao kako da se ponašam. Trema valjda. Sedeli smo, razgovarali, popili kafu…

Od svega se najviše i najbolje sećam nekih čizmica do kolena, u to vreme extra modernih, kojima je trebalo jedno 45 minuta da se zapertlaju i sećam se šoljice iz koje je pila kafu a koja je dobila počasno mesto u stklenoj vitrini. Šoljica je stajala tako neoprana jedno mesec dana i podsećala me na nju sve dok majka jednog dana nije rešila da sredi moju sobu. Kakva je to žalost bila ne mogu da vam opišem.
Bili su to oni dani kojih ću se uvek rado sećati u životu. Dani druženja, srećnih i nesrećnih ljubavi, mladosti i ludosti. I verovatno ću se uvek sećati tih crnih čizmica, šoljice od kafe i najlepših plavih očiju na svetu.

Ovo je pesma koja je obeležila tih nekoliko dana mog života

Zasto je nekad toliko tesko kazati jednu tako prostu rec?

E što je to vreme bilo dobro… 15-16 godina sam imao, srednja škola, godina II…

Jeste da je bilo tu negde u vreme najveće krize, milionskih novčanica i ništa manje inflacije + ratovi neki, razni… al mi smo se provodili do iznemoglosti. I to bas provodili, bar za one uslove koji su nam bili dostupni. Nije bilo šanse otići na more recimo, a maštali smo, posetiti neko drugo mesto, drugi grad, bilo je izvodljivo ali je veća verovatnoća bila da nas mlatne neki meteor. Jedino smo po nekad vozom skoknuli do zajecara, al ne u provod nego da kupimo neki fensi deo odeće ili obuće jer se u Boru tad nije ništa ljudski nije moglo naći. Jel tad beše bile aktuelne one Puma Disk patike? Drugi put o njima. Svo slobodno vreme koje smo imali, a bilo ga je ihaaa, koristili smo za neko zezanje. Za alkohol smo uvek nalazili lovu, ne pitajte me kako, a ni šta smo sve pili, znam samo da su količčine popijenog išle do astronomskih granica. Svega je tu bilo, mnogo toga nije ni za priču, al uvek u okviru zakonskih propisa

U to vreme sam imao jednu veliku ljubav. Imao sam čak i majicu sa njenim likom. Nije bilo dana a da se bar nismo čuli, nismo se razdvajali, provodili smo sate zajedno. Bila je to ljubav prema muzici i jednoj odredjenoj grupi. Obožavao sam da slušam pesme koje je izvodila grupa Bon Jovi, umeo sam satima da preslušavam njihove kasete, jeste kasete, tad je kompakt CD mogo da se vidi samo na naslovnoj strani nekog časopisa, a čak sam nabavio i gramofon jer sam imao par njihovih ploča. Istu ljubav delio sam sa celim društvom a društvo je umelo da zatvori tada poznatu borsku diskoteku, isprati posetioce i organizuje “private” veče sa njihovom muzikom.

Samo za društvo…

Danas sam ovo pročitao i prosto ne mogu da verujem da si se osećala tako lose zbog mene. Sto mi nisi onda rekla, mogli smo da budemo deo resenja a ne problema, mogli smo da odemo na jezero zajedno, nas četverac, mogli smo da ostavimo decu na dan kod baba i deda i odemo da posmatramo zalazak sunca, mogli smo da kupimo sampanjac i pravimo ludosti dok sunce zalazi, mogli smo da nas četvoro osnujemo dan za sladoled od čokolade i proslavljamo ga. Mogli smo da se pretvaramo da smo jako stari i pijemo čaj i zamislajmo kako će biti lepo i u istoj(starosti), mogli smo da iz obesti crtamo jedno drugo najsvetlijim bojama, mogli smo da se pretvaramo da smo mladi i divlji ko nekad, mogli smo da odlučimo da nam svaki dan bude različit, mogli smo da budemo ljubazni i svaki dan pričamo kako nam je lepo i kako smo stvoreni jedno za drugo, mogli smo da zamisljamo da je svet nas, mogli smo sve a onda si ti odlučila da kazes kako nismo idealna porodica. Pa takva institucija ne postoji! Ja sam te voleo i volim, ali ti si odlučila da se boris! Odlučila si da se boris sama, a ja sam bio spreman da se zajedno borimo dan za danom.

Ziveli smo normalan zivot u srbiji i ja sam te voleo, i ti si me volela.
Zivim običan zivot u srbiji i ja te volim, a ti zivis neobican zivot u srbiji i ti se boris.
Ziveli smo običnim zivotom u sbiji i ti si me volela i ja sam te voleo.
Ziveli smo sasvim običnim zivotom u sbiji i ti si me volela i ja sam te voleo.
Ziveli smo sasvim običnim zivotom u sbiji i ti si me volela i ja sam te voleo i imali smo decu.
Ziveli smo sasvim običnim zivotom u sbiji i ti si me volela i ja sam te voleo i imali smo decu.
Ziveo sam sasvim običan zivot u srbiji i ti si me volela i podarila dvoje dece
Ziveo sam sasvim običnim zivotom u srbiji i voleo sam te i nisam nikad prestao.
Zivis neobičnim zivotom u srbiji i ti se boris
i ti sanjas princa na belom konju…
a ja nisam konj
a ja nisam princ
ja sam samo običan muz koji nije prestao da voli svoju zenu,
zenu koja se bori sa depresijom, tugom i čemerom.
Zena koja se bori sa depresijom tugom i cemerom umesto da se nasmesi letu danu pticama deci muzu, ona se bori li bori.
A kad se draga moja zeno izboris sa svim tim demonima oko sebe i u glavi, ti se lepo javi, sačuvaću za tebe osmeh ali samo pola jabuke, jer druga polovina je za mene.

Ako nisam princ ni vitez ja sam samo čovek koji nije kukavica.

Ovo je odgovor koji sam ostavio kao komentar na�njenom blogu. Posto je komentar zadrzan na moderaciji, a zaista se bojim da ce neke mracne sile da ga obrisu ili, ne daj Boze, izmene, objavljujem ga i ovde.