Walter.rs

Danas me je sačekala jedna predivna pesmica koju je moja ćerkica učila u vrtiću. Reči koje sam čuo su me oduševile i rešili smo da ih podelimo sa vama.

Za mene nema zime
zato ne dižem galamu
imam pravo na ime
i pravo na tatu i mamu

To mora da bude zakon
tu nema drugog Boga
zovem se tako i tako
dete toga i toga

Hvalim se imam čime
svet je za mene skovo
imam pravo na ime
i pravo na srednje slovo

Ovo su stihovi iz knjige “Bukvar Dečijih Prava” od Ljubivoja Ršumovića a klinci su ih u vrtiću učili povodom Dečije Nedelje

Polako se bliži vreme za hibernaciju, mada sudeći po jutrošnjoj temperaturi trebalo je još juče da se ubacim u istu a ne da se jutros smrzavam. Došla nam je zima a ja zimu mrzim iz dna duše. Najradije bi se ubacio u zimski san na prvo spuštanje temperature ispod deset stepeni celzijusovih ali mi ne daju. Kažu to je samo medvedima dozvojeno a pošto ja nisam zvanično priznat za medveda onda ne može.�Sad će možda neko reći da je zima još daleko al’ će u startu da pogreši jer kod nas su proleće i jesen odavno postali tehnološki viškovi pa iz leta uskačemo pravo u zimu. A mogla je ova zima, ili jesen kako vam volja i ko se kako oseća, da sačeka bar jos par dana pa da nas onda iznenadjuje. Mada sumnjao sam ja da će ovako nešto da se desi čim su pre par dana tu ispred zgrade nikle Vranjanske kuhinje i opojan miris pečenih paprika počeo da se širi i uvlači u naše domove, svidjalo se to nama ili ne. Inače, to pečenje paprika je u ovom komšiluku kolektivni sport i u roku od tri dana se okupi cela reprezentacija na pripremama kada se instaliraju kubići svih vrsta i veličina. Četvrti dan je dan za utakmicu i tad je najvažnije životno pitanje čije kube bolje peče a manje troši i čija je paprika mesnatija.

Toliko toga bih hteo reći ali nikako da sve to upakujem u jednu celinu. Zato će ovaj dan, veoma važan za mene, srećan i istovremeno neverovatno bolan, obeližiti jedna bajka…

Budim se u svijetu koga mrzim
Još uvjek slutim neku iskru zanosa
I kao po kazni očekujem Boga
Ko usamljen heroj bez časti i ponosa

I uvijek mi zapne riječ u grlu
Kad požalim sve žrtvovano za tebe
I kao na badnjak kad priželjkuješ čudo
Još ti se nadam i molim za tebe

Ja bi umro za to da te još jednom zagrlim
da ti pomilujem kosu i da sve zaboravim
I da dogodi se čudo i sve ti oprostim
da sve bude kao nekad, da te još jednom zavolim

Budim se u svijetu koga mrzim
I dodje mi da spalim iza sebe sve mostove
A kako da obuzdam ovo ludo srce
i otkud mu pravo da kuca samo za tebe

I ne bih više nikad da se rodim
Jer život tek je vreća puna kajanja
Al’ ovo malo duše izgori ko’ svijeća
Kad shvatiš da i ljubav ima vijek trajanja

Ja bi umro za to da te još jednom zagrlim
da ti pomilujem kosu i da sve zaboravim
I da dogodi se čudo i sve ti oprostim
da sve bude kao nekad, da te još jednom zavolim …

happy anniversary

Ponekad mi se ucini
jos si ovdje ljubavi
ulazis na vrata naseg stana
milijun starih navika
i dasak tvoga mirisa
sto tako boli
i ne da mi da spavam

A nocas mi nedostaje tvoj glas
i dodir tvoje usne
sve nase godine, svi nasi dani

Ne mozes protiv ljubavi
da si jos sto put otisla
Ja bih ti sve oprostio
vec posle prvog poljupca

Ne mozes protiv ljubavi
kad si za mene
rodjena…

Ponekad mislim proci ce
vrijeme lijeci, brise sve
al’ desi se u sumrak
svakog dana
Ta stara bol u grudima
na spomen tvoga imena
pa joj se preda
i potone do kraja

A nocas mi nedostaje tvoj glas
i dodir tvoje usne
sve nase godine, svi nasi dani…

Ne mozes protiv ljubavi
da si jos sto put otisla
Ja bih ti sve oprostio
vec posle prvog poljupca

Ne mozes protiv ljubavi
kad si za mene
rodjena…

Ne znam zašto ali me danas drma neka nostalgija…
Možda zbog jučerašnje prepiske izmedju @Drveni_Advokat, @Dzejndou i @Dijica… ko zna

Želim ti da budeš srećna, nasmejana, voljena…

Nemam ti šta pokloniti osim srca a ono je već kod tebe i u tvojim rukama…

Neka zato moj poklon bude pesma…

Oprosti što je ljubavna !!!

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=r2cViXivh8I&feature=player_embedded[/youtube]

Primećujem sve češću pojavu kod ljudi da uporno teraju fazon pričanja i pisanja na stranom jeziku (najčešće Engleskom). Ako je u pitanju vežbanje onda možda mogu da razumem ali imam utisak da se ne radi o tome. Pojava je najzastupljenija na Twitteru a polako počinje da se širi po socijalnim mrežama, blogovima, itd.

Komunikacija na stranom jeziku je po meni sasvim OK, nema nista loše, na protiv, u poznavanju jednog ili više stranih jezika, u slučajevima poslovanja sa strancima i stranim kompanijama, reklamiranja na inostranom tržištu, predtavljanju svog rada ili proizvoda potencijalnim stranim klijentima. Ono što ne razumem jeste pisanje i pričanje na stranom jeziku sa nekim kome je Srpski jezik maternji a ni vi ni on nemate nikakvu korist od toga. Mislim da je to čisto pomodarstvo i pokazivanje koliko smo “pametni”.

Konkretan razlog za ovaj tekst je jedan broj ljudi na Twitteru koji u 90% slučajeva koristi Engleski jezik čak i onda kad nemaju nikakvu potrebu za tim. Lična promocija, OK, ali zašto ako je velika većina ljudi koja prati vaše aktivnosti na Twitteru sa Srpsko-hrvatskog govornog područja? Sakupljanje većeg broja pratioca sa govornog područja čiji jezik koristite, OK, ali zašto ako nemate poslovne ili lične interese? Da li je bitno da napucamo što veći broj pratioca ili da one koji nas prate zanima šta imamo da kažemo. Nadam se da će neka od ovih pitanja dobiti odgovor.

Vodi se zanimljiva diskusija o upotrebi i očuvanju ćiriličnog pisma. Stavovi su različiti, ali meni se čini da polako gubimo ne samo pismo već i jezik kojim govorimo.

Vikend je, niti ko šta piše a još manje čita. Zato barem možemo da uživamo u muzici…

Pesma koja me seća na mnoge trenutke iz prošlosti…

Ispisacu po nebu rici za tebe
vjekova mir vracas mi ti
smirujes vode nabujale
moj sapat i krik ces pomiriti
pijem ti dah kao lijek svaku noc
prije no sto usnim ja
i taj tren i zauvijek samo ti
ti si mi u mislima.

Ref.
I kad nisi tu, kraj mene
da znas da me bolis
i nocas ja cu da te
cuvam dok spavas
i ljubim tamo gdje
najvise volis dok sanjas.

Hodao sam ja bos po ostrici
kavez samoce zivot mi gradio
i stalno cekas lopova da karte otvori
hiljadu puta dosad me uvalio
ljubim ti oci ko u bunilu
svaku noc tu boju ma usnim ja
ti si izvjesnost ovog ludila
i jedino sunce sto mi sja.

Ref.
I kad nisi tu, kraj mene
da znas da me bolis
i nocas ja cu da te
cuvam dok spavas
i ljubim tamo gdje
najvise volis dok sanjas.

Tekst pesme preuzet sa www.free-lyrics.org

Juče sam se odlično provodio na jezeru. Sa ćerkicom sam pobegao od nesnosne vrućine u prirodu i odlično smo se zabavili. Rashladili se u jezeru nekoliko puta, malo šetali, posetili Dedu i razbacali mu sav pesak po dvorištu… :-)  sve u svemu veoma prijatan dan.

Jedina stvar koja me je kao šamarom vratila u neke teške dane za mene bila je pesma koju su pustili sa obližnjeg splava dok smo uživali na plaži. Ipak, ništa nije moglo da pokvari ukupan pozitivan utisak. Teramo dalje.

A pesma… pa koja bi druga?
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=s6KgOjM6b7c[/youtube]

Gdje da krenem Moskva, Kairo
da te se nikad ne bi sjetio.
Padaju heroji, ne i ja
srce mi slomi, sve si slomila

Ref:
Nena, ne mogu sam,
ooo Nena, plasi me dan.
Nena, ledena noc,
oo Nena, upomoc!

Sve je protiv tebe uzalud,
ostajem jednako za tobom lud.
Padaju heroji, ne i ja
srce mi slomi, sve si slomila.

Uvak sam se trudio da održim dobrosusedske odnose i svaki problem izgladim i pronadjem najbolje rešenja ali…

Komšija jebem li ti majku nenormalnu!!!

Nedelju dana razbijaš zidove, testerišeš, bušiš, lomiš, šmirglaš i jebem li ga šta sve ne radiš. Nedelju dana sve to trpim al SUBOTA JE BRE pusti nas bar danas da se naspavamo i odmorimo. Ako dodjem gore sve alatke ću ti pobacati kroz prozor pa posle udaraj glavom od zid i pravi galamu, to mi neće ni malo smetati.