Walter.rs

Vikend je, niti ko šta piše a još manje čita. Zato barem možemo da uživamo u muzici…

Pesma koja me seća na mnoge trenutke iz prošlosti…

Ispisacu po nebu rici za tebe
vjekova mir vracas mi ti
smirujes vode nabujale
moj sapat i krik ces pomiriti
pijem ti dah kao lijek svaku noc
prije no sto usnim ja
i taj tren i zauvijek samo ti
ti si mi u mislima.

Ref.
I kad nisi tu, kraj mene
da znas da me bolis
i nocas ja cu da te
cuvam dok spavas
i ljubim tamo gdje
najvise volis dok sanjas.

Hodao sam ja bos po ostrici
kavez samoce zivot mi gradio
i stalno cekas lopova da karte otvori
hiljadu puta dosad me uvalio
ljubim ti oci ko u bunilu
svaku noc tu boju ma usnim ja
ti si izvjesnost ovog ludila
i jedino sunce sto mi sja.

Ref.
I kad nisi tu, kraj mene
da znas da me bolis
i nocas ja cu da te
cuvam dok spavas
i ljubim tamo gdje
najvise volis dok sanjas.

Tekst pesme preuzet sa www.free-lyrics.org

Juče sam se odlično provodio na jezeru. Sa ćerkicom sam pobegao od nesnosne vrućine u prirodu i odlično smo se zabavili. Rashladili se u jezeru nekoliko puta, malo šetali, posetili Dedu i razbacali mu sav pesak po dvorištu… :-)  sve u svemu veoma prijatan dan.

Jedina stvar koja me je kao šamarom vratila u neke teške dane za mene bila je pesma koju su pustili sa obližnjeg splava dok smo uživali na plaži. Ipak, ništa nije moglo da pokvari ukupan pozitivan utisak. Teramo dalje.

A pesma… pa koja bi druga?
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=s6KgOjM6b7c[/youtube]

Gdje da krenem Moskva, Kairo
da te se nikad ne bi sjetio.
Padaju heroji, ne i ja
srce mi slomi, sve si slomila

Ref:
Nena, ne mogu sam,
ooo Nena, plasi me dan.
Nena, ledena noc,
oo Nena, upomoc!

Sve je protiv tebe uzalud,
ostajem jednako za tobom lud.
Padaju heroji, ne i ja
srce mi slomi, sve si slomila.

Uvak sam se trudio da održim dobrosusedske odnose i svaki problem izgladim i pronadjem najbolje rešenja ali…

Komšija jebem li ti majku nenormalnu!!!

Nedelju dana razbijaš zidove, testerišeš, bušiš, lomiš, šmirglaš i jebem li ga šta sve ne radiš. Nedelju dana sve to trpim al SUBOTA JE BRE pusti nas bar danas da se naspavamo i odmorimo. Ako dodjem gore sve alatke ću ti pobacati kroz prozor pa posle udaraj glavom od zid i pravi galamu, to mi neće ni malo smetati.

Ima nekih dvadesetak dana od kada sam dobio e-mail u čijem sadržaju je bila ekskluzivna vest o fenomenu koji je moguće doživeti samo jednom u životu. Svi već pogadjate da se radi o već čuvenom Marsu koji će krajem Avgusta biti veći od meseca. Kao i svaki e-mail koji u sebi nosi još hiljadu adresa istog momenta je završio u kanti za odpatke. Dan ili dva posle toga MMilan je na svom blogu objavio tekst na istu temu i naslov me je veoma zainteresovao. Rekoh sebi, kad je on ovo napisao onda tu nečeg mora da ima. Naravno ubrzo sam ukapirao da su moje sumnje bile opravdane i da se radi o nekoj prevari.

Dvadesetak dana nakon toga, priče o Marsu se ni malo ne stišavaju već upravo suprotno. Sve veći broj ljudi je obmanut i priprema se za ovaj veliki dogadjaj. Po nekad mi je žao razočarenja koji se vidi na njihovim licima onda kad shvate da je sve to jedna velika laž a veliki je broj onih koji i posle objašnjenja nastave da veruju. Totalno me je iznenadilo i postojanje Facebook grupe u kojoj broj članova brzo i neprestano raste a ono što me je dotuklo jeste konstatacija jednog od članova pomenute grupe da vest mora biti istinita jer, citiram: “pa bilo je na RTS-u pobogu!”

Dakle, Mars NEĆE 27. i 28. Avgusta biti veliki kao Mesec

Ovo je prvi put da je ovakav jedan e-mail dosao do mog sandučeta ali ista priča se ponavlja već nekoliko godina. Ono što raduje jeste da će verovatno sve to da se ponavlja i sledećih godina a Milan i ja polako razvijamo ideju o unosnom biznisu.

Ovu molbu sam ponovio milion puta ali neki jednostavno neće da shvate a polako se pojavljuju i neki novi…

Из Википедије, слободне енциклопедије
OVCA ili domaća ovca (Ovis aries) je domaća životinja iz reda papkara, verovatno nastala domestifikacijom MUFLONA u predelima južne i jugozapadne Azije. Ovce se uzgajaju zbog mesa, mleka i vune kao i za priplod. Ovčija vuna je u najširoj upotrebi od svih vrsta vuna, a postupak kojim se dobija naziva se striganje (striža, šišanje ovaca). Mužjak ovce naziva se OVAN a mladunče ovce jagnje.

Ništa gore nema od shvatanja da si godinama bio ovca/ovan

Bio je to još jedan bezbrižan dan u školi, ne mogu da se stim godišnjeg doba a ni kakvo je vreme bilo, znam da nije padala kiša, veliki odmor, školsko dvorište prepuno kao i uvek. Zašto smo baš tada nekoliko mojih drugova i ja pošli u Gimnaziju mislim da nikad niko neće znati. Dok smo se probijali kroz gužvu, već uveliko na teritoriji koja pripada gimnaziji svi “tabletičari” su nas začudjeno gledali. Nije baš bilo uobičajno da se tamo neki mašinci (mi u ovom slučaju) šetaju medju “uglednim” učenicima Gimnazije. Nismo mnogo obraćali pažnju i išli smo svojim putem sve dok me iza ugla, baš tu kod ulaza u zgradu gimnazije, nisu sačekala dva najlepša oka koja sam do tada video u životu. Skoro smo se sudarili, neke sveske su popadale po betonu i kada se uspravila kao da me je grom udario. Lepo lice, lep stas, idealna kosa, ali oči, oči su bile ono što je izdvaja od drugih. Okrenula se i otišla a ja sam osto ukočen.
Iako sam se trudio da je ponovo sretnem nije mi polazilo za rukom. Već sam postao sumnjiv svim gimnazijalcima jer sam više vremena provodio ispred njihove nego ispred moje škole ali uzalud. Već sam polako počeo i da odustajem i jedno veče, dok smo pravili jednu od uobičajnih žurkica, ispričam drugarici šta mi je na duši. Reč po reč dodjemo do zaključka da nije sve baš izgubljno jer ona je tu!! Dobro ne baš tu sa nama ali jeste dva sprata ispod. Baš ona, devojka sa katastrofalno lepim očima, bila je komšinica moje drugarice kod koje smo provodili sate i dane družeći se.
Naravno, te prelepe oči nisu mogle biti osvojene bez prepreka. Jedno veče, kada smo se konačno našli na istom mestu i u isto vreme, pojavio se i on. Sada moj dobar prijatelj a u to vreme ljuti rival važio je za jednog od onih kojima se ne zamera a ja sam se drznuo da mu poljuljam poziciju u onim pomenutim očima. Čak sam dobio i ponudu (ili pretnju, kako je ko razumeo) da se direktno obračunamo i razrešimo pitanje ko je tu u stvarni glavni dasa. Ja sam naravno, na zaprepašćenje svih a ponajviše ponudjača, pristao. Ah šta da radim, uvek sam bio spreman da dam i život ako treba za ljubav. Greška, znam, al neke lekcije se nikad ne nauče.
Najduže i najbliže jedan drugom smo bili kad je ona došla sa mojom drugaricom na kafu. Nema šanse da vam objasnim kako sam uzbudjen bio. Nisam mogao da dočekam dogovoreno vreme a onda kada se začulo zvono na vratima poželeo sam u zemlju da propadnem i nisam znao kako da se ponašam. Trema valjda. Sedeli smo, razgovarali, popili kafu…

Od svega se najviše i najbolje sećam nekih čizmica do kolena, u to vreme extra modernih, kojima je trebalo jedno 45 minuta da se zapertlaju i sećam se šoljice iz koje je pila kafu a koja je dobila počasno mesto u stklenoj vitrini. Šoljica je stajala tako neoprana jedno mesec dana i podsećala me na nju sve dok majka jednog dana nije rešila da sredi moju sobu. Kakva je to žalost bila ne mogu da vam opišem.
Bili su to oni dani kojih ću se uvek rado sećati u životu. Dani druženja, srećnih i nesrećnih ljubavi, mladosti i ludosti. I verovatno ću se uvek sećati tih crnih čizmica, šoljice od kafe i najlepših plavih očiju na svetu.

Ovo je pesma koja je obeležila tih nekoliko dana mog života

Zasto je nekad toliko tesko kazati jednu tako prostu rec?

E što je to vreme bilo dobro… 15-16 godina sam imao, srednja škola, godina II…

Jeste da je bilo tu negde u vreme najveće krize, milionskih novčanica i ništa manje inflacije + ratovi neki, razni… al mi smo se provodili do iznemoglosti. I to bas provodili, bar za one uslove koji su nam bili dostupni. Nije bilo šanse otići na more recimo, a maštali smo, posetiti neko drugo mesto, drugi grad, bilo je izvodljivo ali je veća verovatnoća bila da nas mlatne neki meteor. Jedino smo po nekad vozom skoknuli do zajecara, al ne u provod nego da kupimo neki fensi deo odeće ili obuće jer se u Boru tad nije ništa ljudski nije moglo naći. Jel tad beše bile aktuelne one Puma Disk patike? Drugi put o njima. Svo slobodno vreme koje smo imali, a bilo ga je ihaaa, koristili smo za neko zezanje. Za alkohol smo uvek nalazili lovu, ne pitajte me kako, a ni šta smo sve pili, znam samo da su količčine popijenog išle do astronomskih granica. Svega je tu bilo, mnogo toga nije ni za priču, al uvek u okviru zakonskih propisa

U to vreme sam imao jednu veliku ljubav. Imao sam čak i majicu sa njenim likom. Nije bilo dana a da se bar nismo čuli, nismo se razdvajali, provodili smo sate zajedno. Bila je to ljubav prema muzici i jednoj odredjenoj grupi. Obožavao sam da slušam pesme koje je izvodila grupa Bon Jovi, umeo sam satima da preslušavam njihove kasete, jeste kasete, tad je kompakt CD mogo da se vidi samo na naslovnoj strani nekog časopisa, a čak sam nabavio i gramofon jer sam imao par njihovih ploča. Istu ljubav delio sam sa celim društvom a društvo je umelo da zatvori tada poznatu borsku diskoteku, isprati posetioce i organizuje “private” veče sa njihovom muzikom.

Samo za društvo…

Jednom sam, kazu, i ja bio zaljubljen. A kako se to desilo, i ja se pitam posto ne mogu da se setim jer sam se opio mnogo, kazu, kako bi prikupio posebnu hrabrost da te dve cice, drug i ja pozovemo na zurku. Pazi sad, na zurci smo trebali biti samo one i mi – i pozvasmo ih, a one se nesto pogledase, zakolutase ocima, kako to obicno zenske rade i pristase.. da, a ja sam se zaljuubio..
Ti si imala zeleni pamucni duks sa crnim tankim prugama i tesne farmerice, i smedju kosu svezanu u rep.. osmeh ti je kao u one glumice sto je glumila u Solaris ali ne tarakovskog vec amkericka verzija.. menjale ste Marininu mamu koja je prodavala sladoled.. i ja sam te voleo onda.. bilo mi je tek 17, a proslo je jos skoro toliko, pola moga zivota.. nikad te nisam zaboravio, bar ne potpuno.. bilo je trenutka kada sam te se secao, bila si lepa mlada kao i onda.. da.. voleo.. ali da li tebe ili tvoju razularernu mladost.. secam se, a kako i ne bih, na nekom davno zaboravljenom stadionu i ti i ja bez sedla bez maste, eto tako prvi put..
Sad se razvodim, ona me ostavlja zbog duplo starijeg muskarca, trazi neko novo mesto pod suncem, ja po malo tugujem, nadam se nekom boljitku. Zaposlio sam se, raduckam po malo.. noći su divne kad ne razmisljam o tebi.. posmatram pejzaz i odsjaj mermernih ploca, pitam ljude nad kojima radim zasto su otisli i da li ce da se vrate.. uostalom, i ja sam davno, otisao sa njima..

nikako da se vratim…