Iznenadila nas opet zima. Nije da nije, ja sam stvarno iznenadjen. To što sam ja iznenadjen i nije tako strašno al što su iznenadjeni oni koji nikako ne bi smeli to da budu je prava katastrofa. Isto kao što putare redovno iznenadi sneg u decembru tako i ovu našu Toplanu iznenadi hladno vreme u oktobru. I to svakog oktobra. ne može da ih promaši iznenadjenje ni pod razno.

“Šta, zar je već taj 15. oktobar? Sezona grejanja? A kad ćemo remont da radimo? Što nam neko nije reko da počnemo ranije? Ugalj? Šta će nam ugalj? Ne mogu kotlovi da rade bez njega? Ma znamo mi to al nemamo para. Kako zašto nemamo para? Lepo nemamo ih. Nismo mi krivi. Kako ko je kriv? Pa institucije sistema.”

JEBALE VAS I INSTITUCIJE I SISTEM ISTOVREMENO

Sad ja zbog vaših sistema, medjusobnog prepucavanja i pljuvanja sedim obučen kao da sam pošao na osvajanje severnog pola i tresem se od zime. Iz godine u godinu pričate iste priče. Iz godine u godinu imate iste probleme. Iz godine u godinu kasnite sa grejanjem. iz godine u godinu je grejanje sve lošije. DOKLE BRE!!!

I redovno nemate pojma o čemu se radi, nemate pojma ko je kriv ali vi sigurno niste, i nemate pojma zašto je onaj drugi na tom mestu na kome jeste kad nema pojma sa životom. Nemate pojma ni jedan ni drugi a ni treći ako ga ima.

I nemojte me molim vas oslobadjati plaćanja za usluge grejanja za period u kojem nisam imao grejanje. To što ćete vi skinuti sa računa cifru koja pokriva 10 dana vašeg ne grejanja je mizerna (ako uopšte skinete i to) i nikako ne može da bude dovoljna satisfakcija za 10 dana smrzavanja i nerviranja. Daj Bože da bude samo 10 dana. Ja iskreno sumnjam da će biti samo toliko.

Ja ću se možda nekako i snaći. Razmišljam dal da upotrebim Dedinu metodu grejanja ili da se dobrovoljno prijavim za prekovremni neplaćeni rad. Na poslu mogu bar da ložim i da mi bude toplo.
Šta li će da rade oni sa malom decom koji nemaju gde i šta da založe? To se ja pitam.

Dal se vi zapitate po nekad.

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=W9h91×360Zg&[/youtube]

Danas me je sačekala jedna predivna pesmica koju je moja ćerkica učila u vrtiću. Reči koje sam čuo su me oduševile i rešili smo da ih podelimo sa vama.

Za mene nema zime
zato ne dižem galamu
imam pravo na ime
i pravo na tatu i mamu

To mora da bude zakon
tu nema drugog Boga
zovem se tako i tako
dete toga i toga

Hvalim se imam čime
svet je za mene skovo
imam pravo na ime
i pravo na srednje slovo

Ovo su stihovi iz knjige “Bukvar Dečijih Prava” od Ljubivoja Ršumovića a klinci su ih u vrtiću učili povodom Dečije Nedelje

Polako se bliži vreme za hibernaciju, mada sudeći po jutrošnjoj temperaturi trebalo je još juče da se ubacim u istu a ne da se jutros smrzavam. Došla nam je zima a ja zimu mrzim iz dna duše. Najradije bi se ubacio u zimski san na prvo spuštanje temperature ispod deset stepeni celzijusovih ali mi ne daju. Kažu to je samo medvedima dozvojeno a pošto ja nisam zvanično priznat za medveda onda ne može.�Sad će možda neko reći da je zima još daleko al’ će u startu da pogreši jer kod nas su proleće i jesen odavno postali tehnološki viškovi pa iz leta uskačemo pravo u zimu. A mogla je ova zima, ili jesen kako vam volja i ko se kako oseća, da sačeka bar jos par dana pa da nas onda iznenadjuje. Mada sumnjao sam ja da će ovako nešto da se desi čim su pre par dana tu ispred zgrade nikle Vranjanske kuhinje i opojan miris pečenih paprika počeo da se širi i uvlači u naše domove, svidjalo se to nama ili ne. Inače, to pečenje paprika je u ovom komšiluku kolektivni sport i u roku od tri dana se okupi cela reprezentacija na pripremama kada se instaliraju kubići svih vrsta i veličina. Četvrti dan je dan za utakmicu i tad je najvažnije životno pitanje čije kube bolje peče a manje troši i čija je paprika mesnatija.