Walter.rs

Radio Bor je lokalna radio stanica koja je pre 40 godina krenula sa radom u sastavu Javnog Preduzeća “Štampa, Radio i Film“.

Uz ovu radio stanicu su odrasle mnoge generacije Borana uživajući u kvalitetnoj muzici, fenomenalnim emisijama, pravovremenim i tačnim informacijama i svemu onome što jedna radio stanica može da ponudi svojim slušaocima. Ja sam jedan od sretnika koji je proveo jedno vreme u studiju radio Bora. To vreme će mi zauvek ostati u sećanju kao vreme fenomenalnog druženja i zabave. Verujem da će se mnogi Borani moje generacije setiti emisija “Bum”, “Krug”, “Ponoćne vibracije”, itd. koje su se emitovale sa 91.7 MHz i 93.2MHz.

Gomila kvalitetnih ljudi je prošla kroz ovu radijsku kuću i u njoj ostavila svoj trag. Svaka generacija koja je učestvovala u kreiranju programa uvodila je neke novine i unapredjivala program, sve uz pomoć starijih i iskusnijih kolega. Bilo je tu i sukoba i različitih mišljenja, ne retko i cenzure, ali program je morao da se emituje i tu nije bilo kompromisa.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=GqFLs_4hXkI&feature=player_embedded[/youtube]

Onda je došlo neko novo, moderno vreme, neki novi ljudi su zaposeli rukovodeća mesta i uveli neka nova pravila. Više nije bilo važno da li se emituje kvalitetan program, već samo koliko para može da se strpa u džepove. Sve je krenulo nizbrdo, likvidacije, oduzimanje regionalne frekfrencije, otpustanje, zaposljavanje (po političkoj liniji naravno) i jednostavno nije bilo spasa za ovu, jednu od najstarijih, radijsku kuću.

Danas se sa 91.7 MHz čuje samo tišina. Nema muzike, nema emisije, nema vesti, nema ničega.

Radio Bor, kuća sa fonotekom od preko 100.000 nosača zvuka, sa 120.000 slušaoca dnevno u proseku, sa 40 godina tradicije, sada je ugašen.

Neka je na čast svima onim koji odgovorni, direktno ili indirektno, za ovu sramotu.

Juče je na svim medijima jedna od udranih vesti bila ona kako je navijaču Urošu Mišiću potvrdjena predhodna presuda od deset godina zatvora zbog napada i pokušaja ubistva Nebojše Trajkovića.

Naterao sam sebe da odgledam sve vesti na svakoj televiziji zbog jednog detalja koji mi je privukao pažnju a koji se svugde ponavljao. Sve redakcije koje su prenele ovu vest ispred imena Uroša Mišića dodavala pridev navijač.

Prvo ne razumem kako neko može jednu takvu osobu, koja je bila spremna da čoveku gurne upaljenu baklju u usta, da naziva navijačem. Sa druge strane na taj način samo daju legitimitet ostalim osobama koje su spremne da isto i slično urade i daju im alibi da mogu i dalje da budu prisutni na sportskim terenima jer oni su, ni manje ni više, navijači i tamo im je mesto.

Prikladniji naziv bi bio huligan, divljak, kriminalac, jer Uroš Mišić je uprvo to i ništa više. On i njemu slični nemaju šta da traže na stadionima i u dvoranama jer ne donose ništa dobro ni klubovima koje navodno vole, a da ne pričamo o ostalim ljudima, onim pravim navijačima, koji su došli da uživaju u nekoj sportskoj predstavi.

Potvrdjena presuda je dobar početak ali će samo to i ostati, početak, ako se jasno i glasno ne stane divljaštvu na put, ako se klubovi jasno ne ograde od takvih ljudi i proteraju ih iz svojih arena, policija, tužilaštvo i pravosudje počne da radi svoj posao i političari prestanu da koriste ovakve osobe onda kad im to zatreba.

I možda najvažnija stvar, da mediji, u svakom obliku, jasno i glasno ovakve ljude nazovu imenima koja im najviše pristaju, kriminalcima, jer oni to jesu. Nazivajući ih bilo kako drugačije, samo daju loš primer nekim novim klincima koji sek tek spremaju za svoje prve, one prave, navijačke korake.

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=NTJyKuyhicM&feature=related[/youtube]
ovako se navija

Ja koliko se razumem, ne nesto mnogo ali imam odredjena iskustva, cilj neke firme ili kompanije da proda svoju uslugu ili proizvod. U tom cilju potrebno je pivuci kupca i za to postoje razni nacini. Kad taj kupac dodje kod vas i zatrazi dodatnu informaciju o priizvodu ili usluzi koju pruzate, potrebno je dati trazenu informaciju i pokusati oterati sve dileme koje kupac ima kako bi vam konacno poklonio svoje poverenje. Potpuna je budalastina ciniti suprotno a jos veca budalastina je reci kupcu, koji je vec dosao sa namerom da bude vas klijent i koji tacno kaze hocu to i to, �kako je bolje da tu stvar ne kupuje jer je “bez veze” i “preskupa”

Zamislite moje u čudjenje kada sam juče ušao u poslovnicu Telekoma, sačekao red, prišao stolu i rekao razlog mog dolaska (želim da kupim mts modem sa tim i tim paketom) a sa druge strane stola me sačekao blagoteleći pogled službenice sa uzdahom neverice.

Kulturno me je ponudila da sednem, što sam i učinio, i ponovio svoj zahtev. Onda je krenulo neverovatno blacenje proizvoda/usluge od strane onog ko to treba da mi proda. Par puta sam se osvrnuo da proverim da nisam u nekoj skrivenoj kameri. Nekoliko puta sam objasnio da znam čemu “TO” služi i da znam kakve pakete imaju u ponudi ali je sa druge strane i dalje stizala salva kritika na račun Telekomovog mobilnog interneta, kao da sam u nekoj drugoj kompaniji pa sad treba da se ocrni ona druga, konkuretna, strana.

Jednog momenta sam se stvarno zapitao da li ja stvarno želim to što želim i po šta sam došao ali sam ukapirao da ja znam šta želim a da draga gospodja sa druge strane stola ne zna zašto je tu gde jeste kad me je pitala “Da li vi planirate da ovaj internet koristite u Boru ili na nekom drugom mestu?”.

“O tome ću kasnije da odlučim” je bio moj odgovor, potpisah šta je trebalo, pokupim stvari i izadjem. I onda stanem ispred Telekoma i razmisljam šta se u stvari desilo. Dal sam ja zbunjen, dal je zbunjena ona za stolom ili je zbunjen neko ko dozvoljava da mu takav neko bude prvo što korisnik sretne. Nemam pojma. Možda je žena u pravu, možda nisam trebao da uzimam to što sam uzeo ali isto tako mislim da o tome treba ja da odlučim a da gospodji nije mesto za onim stolom.

A možda je u pitanju novi marketinški trik. Ubedjujte klijenta da je to što prodajemo bez veze a on će kupiti iz inata. Ko zna?

Uhvatio sam sebe nekoliko puta da nikom ništa ne verujem. Imao sam takvih osećaja i ranije ali se poslednjih desetak dana intenzivno tako osećam. Zašto? Nemam pojma. Taj osećaj mi se nikako ne dopada ali jednostavno je prisutan i ne mogu da se izborim sa njim. Nekada sam verovao i kome sam trebao i kome nisam. Sada ne verujem nikome. Koga zmija ujede taj se i guštera plaši. Ovo je nekada neka mudra osoba izgovorila i mislim da nije imala pojma koliko je bila u pravu.  Uvek sam bio otvoren prema ljudima i polazna tačka u odnosima mi je bila da su i ostali otvoreni, iskreni, pošteni. Sada imam totalno drugačiji pogled na svet. Sada na nečiji komentar da je napolju mrak ili da pada kiša moram prvo da proverim i uverim se svojim očima. Totalna nebuloza. Svestan sam toga ali je to jače od mene.

Ne verujem nikom, ne verujem onima koje poznajem “sto godina” a tek ne verujem nekim novim likovima koji se pojavljuju u mom životu. Nemojte ovo shvatiti lično. Budite strpljivi, proći će jednom. Valjalo bi da prodje.

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=T-ZX73ZUl-0[/youtube]

Neke cudne stvari meni prolaze kroz glavu
Ja se cesto pitam da li umem da li sam u pravu
Da li vidim, da li cujem, da li osecam i da li,
Da li verujem u ljude i da li ljude dobro znam

Pa pa
Pa pa

I ponekad kao da me cudi kakvi mogu biti ljudi
Ponekad je tesko biti istina
Istina ponekad voli, istina ponekad boli
Ponekad je tesko biti istina

Pa pa
Pa pa
Pa pa paranoja
Pa pa paranoja
Dovidjenja lepa moja

Ko je levo, ko je desno, ko je gore, ko je dole
Ko me gleda, ko me prati, ko je srecan, a ko pati
Ko me voli, sta me boli, ko mi veli da me zeli
Ko mi kaze da me laze, ko me laze neka kaze

Pa pa
Pa pa
Pa pa paranoja
Dovidjenja lepa moja

tekst pesme pozajmljen sa Kovach.rs

PS. Samo da napomenem da trenutno postoje dve osobe kojima bezrezervno verujem. Hvala im na svom vremenu koje su potrosili na mene slušajući sve moje gluposti.

Iznenadila nas opet zima. Nije da nije, ja sam stvarno iznenadjen. To što sam ja iznenadjen i nije tako strašno al što su iznenadjeni oni koji nikako ne bi smeli to da budu je prava katastrofa. Isto kao što putare redovno iznenadi sneg u decembru tako i ovu našu Toplanu iznenadi hladno vreme u oktobru. I to svakog oktobra. ne može da ih promaši iznenadjenje ni pod razno.

“Šta, zar je već taj 15. oktobar? Sezona grejanja? A kad ćemo remont da radimo? Što nam neko nije reko da počnemo ranije? Ugalj? Šta će nam ugalj? Ne mogu kotlovi da rade bez njega? Ma znamo mi to al nemamo para. Kako zašto nemamo para? Lepo nemamo ih. Nismo mi krivi. Kako ko je kriv? Pa institucije sistema.”

JEBALE VAS I INSTITUCIJE I SISTEM ISTOVREMENO

Sad ja zbog vaših sistema, medjusobnog prepucavanja i pljuvanja sedim obučen kao da sam pošao na osvajanje severnog pola i tresem se od zime. Iz godine u godinu pričate iste priče. Iz godine u godinu imate iste probleme. Iz godine u godinu kasnite sa grejanjem. iz godine u godinu je grejanje sve lošije. DOKLE BRE!!!

I redovno nemate pojma o čemu se radi, nemate pojma ko je kriv ali vi sigurno niste, i nemate pojma zašto je onaj drugi na tom mestu na kome jeste kad nema pojma sa životom. Nemate pojma ni jedan ni drugi a ni treći ako ga ima.

I nemojte me molim vas oslobadjati plaćanja za usluge grejanja za period u kojem nisam imao grejanje. To što ćete vi skinuti sa računa cifru koja pokriva 10 dana vašeg ne grejanja je mizerna (ako uopšte skinete i to) i nikako ne može da bude dovoljna satisfakcija za 10 dana smrzavanja i nerviranja. Daj Bože da bude samo 10 dana. Ja iskreno sumnjam da će biti samo toliko.

Ja ću se možda nekako i snaći. Razmišljam dal da upotrebim Dedinu metodu grejanja ili da se dobrovoljno prijavim za prekovremni neplaćeni rad. Na poslu mogu bar da ložim i da mi bude toplo.
Šta li će da rade oni sa malom decom koji nemaju gde i šta da založe? To se ja pitam.

Dal se vi zapitate po nekad.

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=W9h91×360Zg&[/youtube]

…ili droga, nešto od toga jeste ali ne znam tačno šta.

Primećujem ovih dana da neki ljudi ne mogu bez mene. U stvari ne mogu bez ovog bloga ali to je valjda isto. E sad nemojte da mislite da meni to ne prija i da imam nesto protiv toga. Samo sam se jednostavno začudio jer nisam očekivao da nekom toliko značim u životu. Još više me čudi i koje to osobe ne mogu bez ovog bloga i koji tekstovi ih najviše interesuju. Iskreno, voleo bih da čujem konkretne razloge za to silno obožavanje i redovno listanje ovih stranica, po nekoliko puta dnevno, redovno, bez neopravdanih izostanaka.

Čvrsto obećavam da ću pokušati da malo redovnije pišem na blogu da bi moji verni obožavaoci imali šta da čitaju a ne da danima bulje u iste stranice. Jako mi je drago što takvi postoje, što sam nekom droga bez koje ne mogu ili antibiotik koji leči njihove probleme. Ili je nešto treće u pitanju? Pojma nemam. U svakom slučaju, hvala im i želim im prijatne trenutke provedene na ovom blogu.

Ja sam znao da sam lekovit ali pojma nisam imao da sam bas toliko.

Lečim sve rane

Eliksir Walteritis

Danas me je sačekala jedna predivna pesmica koju je moja ćerkica učila u vrtiću. Reči koje sam čuo su me oduševile i rešili smo da ih podelimo sa vama.

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=qoTpV55aO0E[/youtube]

Za mene nema zime
zato ne dižem galamu
imam pravo na ime
i pravo na tatu i mamu

To mora da bude zakon
tu nema drugog Boga
zovem se tako i tako
dete toga i toga

Hvalim se imam čime
svet je za mene skovo
imam pravo na ime
i pravo na srednje slovo

Ovo su stihovi iz knjige “Bukvar Dečijih Prava” od Ljubivoja Ršumovića a klinci su ih u vrtiću učili povodom Dečije Nedelje

Polako se bliži vreme za hibernaciju, mada sudeći po jutrošnjoj temperaturi trebalo je još juče da se ubacim u istu a ne da se jutros smrzavam. Došla nam je zima a ja zimu mrzim iz dna duše. Najradije bi se ubacio u zimski san na prvo spuštanje temperature ispod deset stepeni celzijusovih ali mi ne daju. Kažu to je samo medvedima dozvojeno a pošto ja nisam zvanično priznat za medveda onda ne može.�Sad će možda neko reći da je zima još daleko al’ će u startu da pogreši jer kod nas su proleće i jesen odavno postali tehnološki viškovi pa iz leta uskačemo pravo u zimu. A mogla je ova zima, ili jesen kako vam volja i ko se kako oseća, da sačeka bar jos par dana pa da nas onda iznenadjuje. Mada sumnjao sam ja da će ovako nešto da se desi čim su pre par dana tu ispred zgrade nikle Vranjanske kuhinje i opojan miris pečenih paprika počeo da se širi i uvlači u naše domove, svidjalo se to nama ili ne. Inače, to pečenje paprika je u ovom komšiluku kolektivni sport i u roku od tri dana se okupi cela reprezentacija na pripremama kada se instaliraju kubići svih vrsta i veličina. Četvrti dan je dan za utakmicu i tad je najvažnije životno pitanje čije kube bolje peče a manje troši i čija je paprika mesnatija.

Ne znam zašto ali me danas drma neka nostalgija…
Možda zbog jučerašnje prepiske izmedju @Drveni_Advokat, @Dzejndou i @Dijica… ko zna

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=MvdE7upeKKg&feature=player_embedded[/youtube]

Primećujem sve češću pojavu kod ljudi da uporno teraju fazon pričanja i pisanja na stranom jeziku (najčešće Engleskom). Ako je u pitanju vežbanje onda možda mogu da razumem ali imam utisak da se ne radi o tome. Pojava je najzastupljenija na Twitteru a polako počinje da se širi po socijalnim mrežama, blogovima, itd.

Komunikacija na stranom jeziku je po meni sasvim OK, nema nista loše, na protiv, u poznavanju jednog ili više stranih jezika, u slučajevima poslovanja sa strancima i stranim kompanijama, reklamiranja na inostranom tržištu, predtavljanju svog rada ili proizvoda potencijalnim stranim klijentima. Ono što ne razumem jeste pisanje i pričanje na stranom jeziku sa nekim kome je Srpski jezik maternji a ni vi ni on nemate nikakvu korist od toga. Mislim da je to čisto pomodarstvo i pokazivanje koliko smo “pametni”.

Konkretan razlog za ovaj tekst je jedan broj ljudi na Twitteru koji u 90% slučajeva koristi Engleski jezik čak i onda kad nemaju nikakvu potrebu za tim. Lična promocija, OK, ali zašto ako je velika većina ljudi koja prati vaše aktivnosti na Twitteru sa Srpsko-hrvatskog govornog područja? Sakupljanje većeg broja pratioca sa govornog područja čiji jezik koristite, OK, ali zašto ako nemate poslovne ili lične interese? Da li je bitno da napucamo što veći broj pratioca ili da one koji nas prate zanima šta imamo da kažemo. Nadam se da će neka od ovih pitanja dobiti odgovor.

Vodi se zanimljiva diskusija o upotrebi i očuvanju ćiriličnog pisma. Stavovi su različiti, ali meni se čini da polako gubimo ne samo pismo već i jezik kojim govorimo.