Walter.rs

Radio Bor je lokalna radio stanica koja je pre 40 godina krenula sa radom u sastavu Javnog Preduzeća “Štampa, Radio i Film“.

Uz ovu radio stanicu su odrasle mnoge generacije Borana uživajući u kvalitetnoj muzici, fenomenalnim emisijama, pravovremenim i tačnim informacijama i svemu onome što jedna radio stanica može da ponudi svojim slušaocima. Ja sam jedan od sretnika koji je proveo jedno vreme u studiju radio Bora. To vreme će mi zauvek ostati u sećanju kao vreme fenomenalnog druženja i zabave. Verujem da će se mnogi Borani moje generacije setiti emisija “Bum”, “Krug”, “Ponoćne vibracije”, itd. koje su se emitovale sa 91.7 MHz i 93.2MHz.

Gomila kvalitetnih ljudi je prošla kroz ovu radijsku kuću i u njoj ostavila svoj trag. Svaka generacija koja je učestvovala u kreiranju programa uvodila je neke novine i unapredjivala program, sve uz pomoć starijih i iskusnijih kolega. Bilo je tu i sukoba i različitih mišljenja, ne retko i cenzure, ali program je morao da se emituje i tu nije bilo kompromisa.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=GqFLs_4hXkI&feature=player_embedded[/youtube]

Onda je došlo neko novo, moderno vreme, neki novi ljudi su zaposeli rukovodeća mesta i uveli neka nova pravila. Više nije bilo važno da li se emituje kvalitetan program, već samo koliko para može da se strpa u džepove. Sve je krenulo nizbrdo, likvidacije, oduzimanje regionalne frekfrencije, otpustanje, zaposljavanje (po političkoj liniji naravno) i jednostavno nije bilo spasa za ovu, jednu od najstarijih, radijsku kuću.

Danas se sa 91.7 MHz čuje samo tišina. Nema muzike, nema emisije, nema vesti, nema ničega.

Radio Bor, kuća sa fonotekom od preko 100.000 nosača zvuka, sa 120.000 slušaoca dnevno u proseku, sa 40 godina tradicije, sada je ugašen.

Neka je na čast svima onim koji odgovorni, direktno ili indirektno, za ovu sramotu.

Juče je na svim medijima jedna od udranih vesti bila ona kako je navijaču Urošu Mišiću potvrdjena predhodna presuda od deset godina zatvora zbog napada i pokušaja ubistva Nebojše Trajkovića.

Naterao sam sebe da odgledam sve vesti na svakoj televiziji zbog jednog detalja koji mi je privukao pažnju a koji se svugde ponavljao. Sve redakcije koje su prenele ovu vest ispred imena Uroša Mišića dodavala pridev navijač.

Prvo ne razumem kako neko može jednu takvu osobu, koja je bila spremna da čoveku gurne upaljenu baklju u usta, da naziva navijačem. Sa druge strane na taj način samo daju legitimitet ostalim osobama koje su spremne da isto i slično urade i daju im alibi da mogu i dalje da budu prisutni na sportskim terenima jer oni su, ni manje ni više, navijači i tamo im je mesto.

Prikladniji naziv bi bio huligan, divljak, kriminalac, jer Uroš Mišić je uprvo to i ništa više. On i njemu slični nemaju šta da traže na stadionima i u dvoranama jer ne donose ništa dobro ni klubovima koje navodno vole, a da ne pričamo o ostalim ljudima, onim pravim navijačima, koji su došli da uživaju u nekoj sportskoj predstavi.

Potvrdjena presuda je dobar početak ali će samo to i ostati, početak, ako se jasno i glasno ne stane divljaštvu na put, ako se klubovi jasno ne ograde od takvih ljudi i proteraju ih iz svojih arena, policija, tužilaštvo i pravosudje počne da radi svoj posao i političari prestanu da koriste ovakve osobe onda kad im to zatreba.

I možda najvažnija stvar, da mediji, u svakom obliku, jasno i glasno ovakve ljude nazovu imenima koja im najviše pristaju, kriminalcima, jer oni to jesu. Nazivajući ih bilo kako drugačije, samo daju loš primer nekim novim klincima koji sek tek spremaju za svoje prve, one prave, navijačke korake.

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=NTJyKuyhicM&feature=related[/youtube]
ovako se navija

Ja koliko se razumem, ne nesto mnogo ali imam odredjena iskustva, cilj neke firme ili kompanije da proda svoju uslugu ili proizvod. U tom cilju potrebno je pivuci kupca i za to postoje razni nacini. Kad taj kupac dodje kod vas i zatrazi dodatnu informaciju o priizvodu ili usluzi koju pruzate, potrebno je dati trazenu informaciju i pokusati oterati sve dileme koje kupac ima kako bi vam konacno poklonio svoje poverenje. Potpuna je budalastina ciniti suprotno a jos veca budalastina je reci kupcu, koji je vec dosao sa namerom da bude vas klijent i koji tacno kaze hocu to i to, �kako je bolje da tu stvar ne kupuje jer je “bez veze” i “preskupa”

Zamislite moje u čudjenje kada sam juče ušao u poslovnicu Telekoma, sačekao red, prišao stolu i rekao razlog mog dolaska (želim da kupim mts modem sa tim i tim paketom) a sa druge strane stola me sačekao blagoteleći pogled službenice sa uzdahom neverice.

Kulturno me je ponudila da sednem, što sam i učinio, i ponovio svoj zahtev. Onda je krenulo neverovatno blacenje proizvoda/usluge od strane onog ko to treba da mi proda. Par puta sam se osvrnuo da proverim da nisam u nekoj skrivenoj kameri. Nekoliko puta sam objasnio da znam čemu “TO” služi i da znam kakve pakete imaju u ponudi ali je sa druge strane i dalje stizala salva kritika na račun Telekomovog mobilnog interneta, kao da sam u nekoj drugoj kompaniji pa sad treba da se ocrni ona druga, konkuretna, strana.

Jednog momenta sam se stvarno zapitao da li ja stvarno želim to što želim i po šta sam došao ali sam ukapirao da ja znam šta želim a da draga gospodja sa druge strane stola ne zna zašto je tu gde jeste kad me je pitala “Da li vi planirate da ovaj internet koristite u Boru ili na nekom drugom mestu?”.

“O tome ću kasnije da odlučim” je bio moj odgovor, potpisah šta je trebalo, pokupim stvari i izadjem. I onda stanem ispred Telekoma i razmisljam šta se u stvari desilo. Dal sam ja zbunjen, dal je zbunjena ona za stolom ili je zbunjen neko ko dozvoljava da mu takav neko bude prvo što korisnik sretne. Nemam pojma. Možda je žena u pravu, možda nisam trebao da uzimam to što sam uzeo ali isto tako mislim da o tome treba ja da odlučim a da gospodji nije mesto za onim stolom.

A možda je u pitanju novi marketinški trik. Ubedjujte klijenta da je to što prodajemo bez veze a on će kupiti iz inata. Ko zna?

… je jedna od pesama na novom albumu Željka Joksimovića. Nikad nisam nešto posebno voleo ovog pevača, svidjale su mi se jedna ili dve pesme do sada a posebno mi se smučio sa čuvenim “Lanetom” jer su tada dosadili i Bogu i narodu sa ovom pesmom. Ovaj novi album mi je medjutim privukao pažnju. Ima dva škarta ali su zato ostale pesme odlične. Album je u prodaji od 2. novembra a ja sutra idem da potrošim pare i da pazarim disk.

“Ljubavi”
[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=XHWYn8U-XMI[/youtube]

“Tebi se dive”
[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=RvLU0C17I8U&feature=related[/youtube]

“Pola srca”
[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=3eY03c8INuw&feature=related[/youtube]

Neko je noćas
pijan od sreće
a ja ni od crnog vina
što niz grlo teče

Već vidjena s drugom
a ja se još nadam
umesto leta
ja sve niže, niže padam

A ti, tebi lako je…

Dao Bog da te srce
kao mene zaboli
da ti onaj kojeg voliš
neku drugu poželi
i kad padneš ti do dna
tad znaćes gde sam sada ja

Zaboravi
svako krst svoj nosi
to si rekla mi
nešto što je juče bilo
danas tebi ne znači
Al’ kad zbrojim dva i dva
ti si još uvek najbolja
jer bez tebe ja sam pola čoveka
pola duše, pola srca doveka

Neko je noćas
mokar do kože
a ja bih večeras
bar iz svoje, da se može

A ti, tebi lako je…

Ma dao Bog da te srce
kao mene zaboli
da ti onaj koga voliš
neku drugu poželi
i kad padneš ti do dna
tad znaćes gde sam sada ja

Zaboravi
svako krst svoj nosi
to si rekla mi
nešto što je juče bilo
danas tebi ne znači
Al’ kad zbrojim dva i dva
ti si još uvek najbolja
jer bez tebe ja sam pola čoveka
pola duše, pola srca doveka

Pola duše, pola srca doveka
pola duše, pola srca doveka

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=pJ7jRopCxgs&feature=related[/youtube]

s nekim osjećajem daljine
jer nema nikoga ovdje kraj mene
i nitko da mi skine
tu suzu sa obraza
noćas te tugujem
a u istom smo gradu
i iste brojimo minute
samo što usne ne ljube i šute
samo što oči prosipaju sjaj
u nekim drugim sobama
nekim drugim ljudima
noćas te tugujem i skitam
ne ljubim i pitam
sto je tamo iza jutra
iza zagrebačke zime
postoji li tamo jos tvoje ime
kao sto ti u meni postojiš
i ova noć sto miriše
po narančama s juga
govori mi što je tuga
nisi daleko
a čini mi se kao sto godina
svijetlosti i tame
kao da se ljubav tamo topi
na plamenu svijeće
i tugujem te noćas
i tugujem
i tugujem…

Željko Krznarić

tekst pozajmljen sa http://www.mycity.rs/Blog

Za tačno deset dana jedna od najvećih rok grupa sa ovih prostora Riblja Čorba održaće veliki koncert u Beogradskoj Areni kojim će obeležiti tri decenije postojanja. Pre tačno trideset godina Riblja Čorba je održala sada već legendarni koncert koncert na Tašmajdanu. Taj koncert je obeležio početak njihove duge i bogate muzičke karijere i na njemu je deset hiljada ljudi pevalo pesme sa albuma Kost u grlu koji je zvanično pušten u prodaju tek deset dana nakon ovog koncerta.

U svojoj karijeri grupa Riblja Čorba je objavila 21 studijskih i 6 živih albuma. Sa ovakvim brojkama se retko ko može pohvaliti. Ako na to dodamo i preko 1100 održanih koncerata širom sveta, možemo slobodno reći da se radi o rok grupi svetskog ranga i renomea.

Rodjendanski koncert je po prvim planovima trebao da se održi na Ušću ali se od toga odustalo jer je finansijska konstrukcija ispala trostruko skuplja nego za Arenu. Početak je najavljen za 21h a organizatori i članovi grupe najavljuju veliki spektakl. Da će tako i biti govori podatak da je Studio Berar za ovaj koncert pripremio ozvučenje koje iz Nemačke stiže u osam šlepera. Ulaznica po ceni od 1000 do 1600 dinara još ima u prodaji i možete ih naručiti On-Line.

[caption id="attachment_894" align="aligncenter" width="502" caption="Sa koncerta Riblje čorbe u Sokobanji '08"][/caption]

Prošle godine sam imao čast da budem deo fenomenalne publike na kocertu Riblje Čorbe u Sokobanji. Bili smo na odmoru u ovom gradiću, što je trebalo da preraste u tradiciju ali na žalost nije, i dva dana pred polazak kući videli smo ljude koji lepe postere sa obaveštenjem o koncertu Čorbe na gradskom trgu. Koncert se održava istog dana kad mi treba da se vratimo kući. Pogledali smo se, i niko ništa nije morao da kaže. Sve nam je bilo jasno. Nebitno je što smo sve pare već potrošili, što su pare za smeštaj u hotelu već isplanirane i što za još jednu noć provedenu u njemu nećemo imati čime da platimo. Snaćićemo se nekako. I snašli smo se, kartice, jedna, druga, iskombinovali smo nekako i ostali još jedan dan.

Koncert fenomenalan, ogromna energija publike i benda se širila kroz vazduh. Negodovanje zbog kašnjenja koncerta brzo je nestalo kada su sa bine počeli da se redjaju veliki i nezaboravni hitovi. Bilo je i nekoliko zanimljivih obrada koje su nas nasmejale do suza. Klinci su prvi put imali priliku da budu uživo na jednom ovakvom spektaklu i danima posle toga su pevali pesme koje su im ostale u sećanju. Za uspomenu su im ostale fotografije sa ovim muzičkim velikanima kojima će se, nema sumnje, ponositi kroz nekoliko godina.

Veče za sećanje, veče za snove…

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=IGZrv77LRLU[/youtube]
Ako neko hoce skroz da me zajebe
onda me samo upita za tebe
i ja pocnem da se prenemazem
i da lazem, besomucno lazem …

I kazem:

Nikad te nisam mario,
da sam te visa puta prevario,
pa zar zbog jedne takve da ginem
i lazem, lazem kako zinem
da mi nije stalo
do tebe nimalo.

Onda se sklanjam u svoju sobu
i lepo mi je kao u grobu.
Onda se sklanjam u sobu svoju
i pravim se da su mi ovce na broju.
Onda se u svoju sobu sklanjam
i celu noc, celu noc te sanjam.

Uhvatio sam sebe nekoliko puta da nikom ništa ne verujem. Imao sam takvih osećaja i ranije ali se poslednjih desetak dana intenzivno tako osećam. Zašto? Nemam pojma. Taj osećaj mi se nikako ne dopada ali jednostavno je prisutan i ne mogu da se izborim sa njim. Nekada sam verovao i kome sam trebao i kome nisam. Sada ne verujem nikome. Koga zmija ujede taj se i guštera plaši. Ovo je nekada neka mudra osoba izgovorila i mislim da nije imala pojma koliko je bila u pravu.  Uvek sam bio otvoren prema ljudima i polazna tačka u odnosima mi je bila da su i ostali otvoreni, iskreni, pošteni. Sada imam totalno drugačiji pogled na svet. Sada na nečiji komentar da je napolju mrak ili da pada kiša moram prvo da proverim i uverim se svojim očima. Totalna nebuloza. Svestan sam toga ali je to jače od mene.

Ne verujem nikom, ne verujem onima koje poznajem “sto godina” a tek ne verujem nekim novim likovima koji se pojavljuju u mom životu. Nemojte ovo shvatiti lično. Budite strpljivi, proći će jednom. Valjalo bi da prodje.

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=T-ZX73ZUl-0[/youtube]

Neke cudne stvari meni prolaze kroz glavu
Ja se cesto pitam da li umem da li sam u pravu
Da li vidim, da li cujem, da li osecam i da li,
Da li verujem u ljude i da li ljude dobro znam

Pa pa
Pa pa

I ponekad kao da me cudi kakvi mogu biti ljudi
Ponekad je tesko biti istina
Istina ponekad voli, istina ponekad boli
Ponekad je tesko biti istina

Pa pa
Pa pa
Pa pa paranoja
Pa pa paranoja
Dovidjenja lepa moja

Ko je levo, ko je desno, ko je gore, ko je dole
Ko me gleda, ko me prati, ko je srecan, a ko pati
Ko me voli, sta me boli, ko mi veli da me zeli
Ko mi kaze da me laze, ko me laze neka kaze

Pa pa
Pa pa
Pa pa paranoja
Dovidjenja lepa moja

tekst pesme pozajmljen sa Kovach.rs

PS. Samo da napomenem da trenutno postoje dve osobe kojima bezrezervno verujem. Hvala im na svom vremenu koje su potrosili na mene slušajući sve moje gluposti.

Iznenadila nas opet zima. Nije da nije, ja sam stvarno iznenadjen. To što sam ja iznenadjen i nije tako strašno al što su iznenadjeni oni koji nikako ne bi smeli to da budu je prava katastrofa. Isto kao što putare redovno iznenadi sneg u decembru tako i ovu našu Toplanu iznenadi hladno vreme u oktobru. I to svakog oktobra. ne može da ih promaši iznenadjenje ni pod razno.

“Šta, zar je već taj 15. oktobar? Sezona grejanja? A kad ćemo remont da radimo? Što nam neko nije reko da počnemo ranije? Ugalj? Šta će nam ugalj? Ne mogu kotlovi da rade bez njega? Ma znamo mi to al nemamo para. Kako zašto nemamo para? Lepo nemamo ih. Nismo mi krivi. Kako ko je kriv? Pa institucije sistema.”

JEBALE VAS I INSTITUCIJE I SISTEM ISTOVREMENO

Sad ja zbog vaših sistema, medjusobnog prepucavanja i pljuvanja sedim obučen kao da sam pošao na osvajanje severnog pola i tresem se od zime. Iz godine u godinu pričate iste priče. Iz godine u godinu imate iste probleme. Iz godine u godinu kasnite sa grejanjem. iz godine u godinu je grejanje sve lošije. DOKLE BRE!!!

I redovno nemate pojma o čemu se radi, nemate pojma ko je kriv ali vi sigurno niste, i nemate pojma zašto je onaj drugi na tom mestu na kome jeste kad nema pojma sa životom. Nemate pojma ni jedan ni drugi a ni treći ako ga ima.

I nemojte me molim vas oslobadjati plaćanja za usluge grejanja za period u kojem nisam imao grejanje. To što ćete vi skinuti sa računa cifru koja pokriva 10 dana vašeg ne grejanja je mizerna (ako uopšte skinete i to) i nikako ne može da bude dovoljna satisfakcija za 10 dana smrzavanja i nerviranja. Daj Bože da bude samo 10 dana. Ja iskreno sumnjam da će biti samo toliko.

Ja ću se možda nekako i snaći. Razmišljam dal da upotrebim Dedinu metodu grejanja ili da se dobrovoljno prijavim za prekovremni neplaćeni rad. Na poslu mogu bar da ložim i da mi bude toplo.
Šta li će da rade oni sa malom decom koji nemaju gde i šta da založe? To se ja pitam.

Dal se vi zapitate po nekad.

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=W9h91×360Zg&[/youtube]

…ili droga, nešto od toga jeste ali ne znam tačno šta.

Primećujem ovih dana da neki ljudi ne mogu bez mene. U stvari ne mogu bez ovog bloga ali to je valjda isto. E sad nemojte da mislite da meni to ne prija i da imam nesto protiv toga. Samo sam se jednostavno začudio jer nisam očekivao da nekom toliko značim u životu. Još više me čudi i koje to osobe ne mogu bez ovog bloga i koji tekstovi ih najviše interesuju. Iskreno, voleo bih da čujem konkretne razloge za to silno obožavanje i redovno listanje ovih stranica, po nekoliko puta dnevno, redovno, bez neopravdanih izostanaka.

Čvrsto obećavam da ću pokušati da malo redovnije pišem na blogu da bi moji verni obožavaoci imali šta da čitaju a ne da danima bulje u iste stranice. Jako mi je drago što takvi postoje, što sam nekom droga bez koje ne mogu ili antibiotik koji leči njihove probleme. Ili je nešto treće u pitanju? Pojma nemam. U svakom slučaju, hvala im i želim im prijatne trenutke provedene na ovom blogu.

Ja sam znao da sam lekovit ali pojma nisam imao da sam bas toliko.

Lečim sve rane

Eliksir Walteritis

Prica o grupi KERBER pocinje sa onog mesta gde se zavrsava prica o grupi TOP. Naime, poslednja postava grupe TOP, koju su sacinjavali Gale, Toma, Bane, Zoka i Mada, odlucuje da promeni naziv u KERBER. Ovo ime preuzimaju iz grcke mitologije i ono oznacava troglavog psa koji cuva podzemni svet Had, kako niko ne bi mogao da izidje iz njega. Ova simbolika bice tokom svih narednih godina sastavni deo imidza grupe i to iskazana, pre svega , kroz nazive albuma, kao i kroz vecinu pesama njihovog muzickog opusa.

Grupa odmah pocinje sa intenzivnim radom i osim r&r standarda, u repertoar uvrscuje i sopstvene kompozicije, stilski snazno orjentisane ka bazicnom rocku, cime su u startu odredili sopstveno muzicko usmerenje, beskompromisno ostajuci na tom putu do danasnjih dana.

Ovo je samo delić bogate biografije popularne Niške grupe KERBER. Ostatak biografije ove fenomenalne grupe koja je nastala pre 26 godina a koja i dalje traje i ima ogromnu popularnost, diskografiju i još mnogo toga pogledajte na njihovoj internet prezentaciji a u medjuvremenu poslušajte jedan od njihovih mnogobrojnih velikih hitova.

[youtube width="480" height="385"]http://www.youtube.com/watch?v=oPJBzuiQM-4[/youtube]

Kad srusimo mostove
I kada pustimo maceve
Pozelim da su nase igre
Ratne igre, bar malo neznije.

Nije vazno ko pocinje
Uvek na kraju cutimo
Kad mnogo treba reci
A nema reci, reci za istinu.

Nek sada ratne igre prestanu
Jer vise niceg nema u tebi, u meni
U mome srcu kise padaju
U dusi veju crni snegovi.

Ti uvek odvise ponosna
Ja tvrdoglav kao noc
I ko ce koga prvi zvati
Ko kome dati ruke za dodire.

I opet lose se osecam
Kruzim kao zao vuk
Jer mnogo toga treba reci
A nema reci, reci za istinu.

Nek sada ratne igre prestanu
Jer vise niceg nema u tebi, u meni
U mome srcu kise padaju
U dusi veju crni snegovi.