Deset godina sam ziveo kao srecan covek. Mislio sam da ce tako ostati zauvek. Bilo je tu raznih problema i nevolja ali sam uvek utehu nalazio u svojoj porodici i u tome sto smo svi zajedno. To me je cinilo srecnim. Cinilo se da nas niko i nista nece odvojiti.

Danas sam uradio nesto sto ce nas mozda zauvek odvojiti. Mozda je to sto sam uradio zauvek otera od ovakve budale. Ne znam… Na trenutak sam pomislio da cu time odbraniti neku svoju, njenu i porodicnu cast. Na trenutak sam pomislio da cu time malo dobiti na vrednosti u njenim ocima.

Nadam se da ce ljutnja i mrznja koju oseca prema meni brzo izbledeti a do tad…

Boze brani je od zla…